Трезор

Писмо из 1920 - Прича у првом лицу, први пут објављена 1946. године, временски пада у март 1920. у доба после Првог светског рата. Приповедач и његов пријатељ Макс Левенфелд седе на коферима на железничкој станици Славонски Брод и чекају воз за који не знају када ће доћи. У неколико речи, причају један другом како су провели рат. За Макса Левенфелда, Андрић каже: "После тога великог рата сретало се међу интелигентима доста таквих кивних људи, кивних на неки нарочит начин, на нешто неодређено у животу." Одлазећи заувек, Макс говори да ће у себи стално носити сећање на Босну, као неку дугу, неизлечиву болест... Монодрама је снимљена према интегралној верзији Андрићеве приче. Пишчеве дилеме око наслова (Мржња, На уском колосеку или чак Писмо из 1992. године) представљају Андрића као изванредног познаваоца босанских прилика. "Овај драмски монолог о три сарајевске богомоље и четири религије које наоко складно егзистирају на малом простору, а у ствари свака за себе искуцава неко своје време, на себе је преузео изузетно тежак задатак да са посебном уметничком деликатношћу досегне трагичне поноре ове Андрићеве сентенце и избегне политичке плићаке..." (Милутин Мишић, "ТВ новости", 20. децембар 1995)

- Улога: Мирсад Тука (дипломски рад на ФДУ, класа проф. Владимир Јевтовић)
- Уредник Јелица Зупанц, костимограф Мирослава Чохаџић, сценограф Вуко Перовић, композитор Петар Антоновић, маскер Ратко Ристић, мајстор звука Милан Утржан; техничка вођства инж. Биљана Лазаревић, инж. Андреј Баранов; дизајн слике Светлана Ћировић; видео миксер Слободан Јанежић, камерман Зоран Савић, директор фотографије Веселко Крчмар, секретар реализатор Милка Даниловић монтажер Мирослав Николов, редитељ Славенко Салетовић
- Премијерно емитовано 11.12.1995, Копродукција РТС ТВБ и Задужбина Иве Андрића; репризирано 10.08.2009. у "Трезору"

Четвртак, 05.11.2015. на РТС Сателит

Избор из ранијих "Трезора": Реч редитеља Божидара Зечевића, затим његов филм о совјетском сниматељу Јешурину и оном што је снимао од Колашина до Београда 1944. године
 
Реч редитеља - За данашње емитовање у "Трезору", редитељ Божидар Зечевић казивао је своје утиске о раду на документарном филму, о снази ауди-визуелног документа, о важности чувања и поновних приказивања таквих записа.

- Учесник: Божидар Зечевић, редитељ,  филмски теоретичар и публициста
- Сниматељ Горан Прокић, асистент Милорад Шево, сниматељ звука Миљан Ђукић, сарадник-сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 07.10.2015, премијерно емитовано 20.10.2015; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Савезник са камером - ова филмска прича реконструисана је на основу мемоара сниматеља Владимира Јешурина и филмског материјала које је сам Јешурин снимио током ослобођења Југославије од Колашина, преко Иванграда /Берана/, Санџака, Александровца, Бруса, Ваљева до Београда. Јешурин је остварио низ пријатељстава са партизанима што је и забележио камером. Аутор Божидар Зечевић о совјетском ратном сниматељу и дописнику пуковнику Владимиру Јешурину. Јешурин је 1944. године снимао дејства Народне ослободилачке војске Југославије од Колашина до Београда. Зечевић се у уводу емисије обраћа гледаоцима: "Када сам недавно био у Москви дошао ми је до руку овај аутентичан рукопис књига сећања Владимира Семјоновића Јешурина. Он је својом камером забележио јединствене и аутентичне примере ослобођења наше земље, сликао људе и догађаје и о томе оставио хиљаде метара аутентичне филмске грађе, која данас представља прворазредан документ за историју ових драматичних времена. Био је расан представник совјетске документаристичке школе која се васпитала у духу класичног постулата "ухватити живот изненада", био је кино око, био је кино глас, био је филм истина. Заточеник једне школе до крајности посвећене аутентичном филмском призору коме се не додаје и не одузима ништа од онога што у тренутку снимања сам садржи. Умешати се дакле у сам живот по цену високог ризика, по цену рањавања чак и погибије само да би се сачувао документ, да би се од заборава и труљења спасло време. Због тог великог идеала мала али фанатично посвећена армија филмских сниматеља свих нација посејала је и данас сеје своје кости диљем земаљске кугле. Њима и посвећујемо ову емисију. Ево ово је та камера КС коју смо за ову прилику извадили из Музеја филмске кинотеке. Једна је од оних које су по цену живота и смрти спасле заборава хиљаде људских лица и догађаја у Другом светском рату. У њу стаје једва 30 метара 35мм филмске траке, навијала се на федер ручно, има каиш за осигурање па се у тренутку могла потегнути као пиштољ. Зато је и била намењена снимању из руке у аутентичним најчешће ратним условима. Борила се за документ код Вјазме, Стаљинграда али и у Црној Гори, приликом ослобођења Београда, на Сремском фронту, све до Драве и Трста. Волођу Семјоновића Јешурина нажалост нисам стигао да упознам, умро је пре пет година у својој родној Москви, до краја живота везан за своју матичну кућу Централни студио за производњу документарних филмова. Видећемо га овде као већ седог ветерана како и даље снима. Репортерски век започео је у пустињама Етиопије, затим су га пребацили на границу у јеку Руско-Финског рата, па на јужни пол, па у битку код Тамнопоља где је рањен и најзад падобраном у Југославију на Дурмитор у јуну 1944. године, да као Совјетски ратни сниматељ савезник са камером забележи завршне операције за ослобођење Југославије и Београда, где се његова камера зауставила. Наравно наставио је да снима на другим ратиштима." У емисији је коришћен изузетно значајан филмски материјал.

- Учесници: генерал Милутин Мирача, пуковник Павле Бојчевић, редитељ Миша Мирковић, проф. Никола Мајдак, аутор Божидар Зечевић; глумци Бобан Петровић, Мирјана Марић, Раде Павелкић, Синиша Кукић
- Сценариста и редитељ Божидар Зечевић, продуцент Раде Пејчиновић, сниматељ Ђорђе Мурцуловић, монтажер тона Виктор Симић, монтажер слике Милица Лазић
- Производња Телевизија Београд, 1989-1990, Редакција Документарног програма, уредник Сребренка Илић; репризирано 20.10.2015. у "Трезору"