Трезор

О монодрами и пантомими, први део , први део - разговор са драматургом и театрологом Радомиром Путником који је уочи 40-тогодишњице Фестивала у Земуну, приредио књигу "Фестивал монодраме и пантомиме". На почетку, Радомир Путник даје кратак преглед о пореклу и историји пантомиме и монодраме, а затим  износи део историје самог Фестивала. Први фестивал одржан је 1973, а идејни творац био је свестрана позоришна личност Љубиша Ружић, који је заједно са тимом позоришних стваралца  који су донели концепцију и правила Фестивала: редитељ и професор на ФДУ Огњенка Милићевић, драматруг Народног позоришта др Миленко Мисаиловић, критичар Предраг Петровић, друштвено-политички радник Бранко Радивојевић, лингвиста и професор на ФДУ др Бранивој Ђорђевић, редитељ Живомир Јоковић, глумац Марко Тодоровић, позоришни критичар Феликс Пашић... о успостављању награде... о прекиду Фестивала током ратних деведесетих и у обнови 1996. године.

- Учесници: драматург, драмски писац и театролог Радомир Путник, саговорник Бојана Андрић
- Техничко вођство Драшко Драшковић, Маријана Стевановић Нешић; контрола камере Мирослав Медић, сниматељ звука Бранко Матић; расвета Небојша Цветковић, Владан Јаношевић; дизајнер светла Добривоје Марковић; камермани Милан Грбић, Бранко Драљача, Бранко Пајагић; сценограф Петар Ђиновић, организатор Слободан Богдановић, видео миксер Ивана Кнежевић, редитељ Милан Кундаковић; уредник истраживач Весна Дошен, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Нада Додиг Зилџић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 18.08.2015, премијерно емитовање; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Писма једном немачком пријатељу - снимак позоришне представе Отвореног позоришта Студентски град са ВИИ фестивала монодраме и пантомиме 1981. године. Албер Ками (1913-1960) је истакнути француски књижевник, драматичар и есејист. Апсурдности света супротстављао је стваралачки чин. Критикује модерну технолошку цивилизацију, заступник је специфичног егистенцијализма. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1957. године. Из оставштине овог врсног књижевника гледаоци ће видети монодраму Писма немачком пријатељу. У четири "писма" Ками као припадник француског Покрета отпора обраћа се светској јавности, упозоравајући на опасност од фашизма и фашизације људског понашања. Његова јавна писма представљају глас савести човечанства у окружењу Другог светског рата. Ту негде крије се одговор на питање зашто је ова монодрама емитована тек 12 година након снимања.

- Улога: Милош Жутић
- Писац Албер Ками, превод Стојан Вучићевић, Франсоаз Кведер; адаптација Нађа Јањетовић; уредник емисије Радомир Путник; сценограф Живорад Кукић; костимограф Зорица Ружић; музички сарадник Зоран Јерковић; техничко вођство инг. Александар Чалић; мајстор звука Бошко Николић; слика Бранислава Вујић, Мирјана Павловић; мајстор светла Михајло Војшић; главни камерман Светозар Стошић; камермани Властимир Банковић, Живорад Лазић, Слободан Ратковић; миксер слике Драган Самац; секретар реализатор Милка Даниловић; редитељ Нађа Јањетовић
- Произведено 1981, премијерно емитовано 01.03.1993, Редакција играног програма, уредници Филип Давид (1981), Радомир Путник (1993); репризирано у 09.02.2005. "Трезору"

Понедељак, 02.11.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Октобарски дани Београда: телевизијска емисија снимљена поводом 17. Бемуса

Београд је ослобођен од немачке окупације у Другом светском рату 20. октобра 1944. у операцији коју је водила И армијска група од девет дивизија народноослободилачке војске Југославије под командом генерала Пека Дапчевића подржана од совјетског ВИ мотомеханизованог корпуса под командом генерала Владимира Жданова. 20. октобар слављен је као Дан Београда до 1997. године. У славу октобарских догађаја и Дана Београда, многе значајне културне манифестације настајале баш у овом месецу. Први Сајам књига био је октобра 1957, први Октобарски салон 1960, Први Битеф (Београдски интернационални театарски фестивал) октобра 1967, Први Бемус (Београдске музичке свечаности) и Прва "Радост Европе" октобра 1969. године. Одлуком Скупштине града од 15. новембра 2002. успостављају се, нови, Дани Београда од 16. до 19. априла. Наиме, 16. априла 878. године први пут се спомиње словенско име града - Београд, а 19. априла 1897. последњи турски командант предао је кључеве града кнезу Михаилу Обреновићу.
17. Бемус и Телевизија Београд обележили су 300 година од рођења Ј. С. Баха премијерним емитовање "Кантате о кафи". Истим програмом "Трезор" обележава 330 година од рођења Ј. С. Баха, а уочи овогодишњег 47. Бемуса.

Разговор са диригентом - уредник Илди Ивањи разговара са диригентом Ђуром Јакшићем о ритуалу пијења кафе, о томе како је настала Бахова "Кантата" и како је реализована ТВ емисија. Разговор је сниман за време 17. Бемуса.

- Учесници: диригент Ђура Јакшић, саговорник Илди Ивањи
- Снимано 10.10.1985, Произведено 1985, Редакција музичког програма, уредник Снежана Николајевић; репризирано 07.09.1998; 19.10.2015. у "Теветеци"

Кантата о кафи - Предисторија је записана на почетку емисије: "На обали Плајсе и Парте поред једног словенског рибарског села чије је име године 1015. и 1017. Липци, касније Липц, у XИИ веку Липцек, Липцик, затим 1456. Лајпциг (од словенске речи липа) израсло је утврђено насеље. Лајпциг је постепено постајао сајамски и универзитетски град са правом сопственог печата пијацарине и друмарине. И поред забране да се пије кафа, господин Готлиб Цимерман је у Лајпцигу године 1677. отворио кафану која је срушена тек 1943... У ту кафану је наилазио и Кристијан Фридрих Хенрићи порезник  на пића и инспектор вина, знан као сатиричар Пикандер. Код Цимермана је од 1732. до 1742. два пута недељно са својим студентима музицирао уважени кантор цркве Св. Томе Јохан Себастијан Бах. Извештај из иновремства о знаменитом догађају који се десио у кафани господина Цимермана у XВИИИ веку, Лајпциг, Катариска улица 14, а који је инспирисао аутора Ј. С. Бах и К. Ф. Хенрићи - Пикандера да напишу световну кантату ‘Мир! Ћути! Станте сви!', а коју у ововремству грешком посредника познајемо као ‘Кантата о кафи'". Необична ТВ екранизација, са луткама на текст Пикандера и музику Баха, реализована је у Музичкој редакцији ТВБ.

- Извођачи: Слободан Станковић, Ирина Савић, Грујица Пауновић, Камерни оркестар "Про музика" и диригент Ђура Јакшић, балетска група и кореограф Соња Лепетанов
- Сценариста Илди Ивањи; сценограф и костимограф Дагмар Стојановић, луткар Гордана Поповић, сниматељ звука Милан Стојановић, сниматељи  Душко Стефановић, Драгољуб Ђорђевић, Миомир Јанковић, Иван Јашаревић, Мариус Тоадер; монтажер Петар Путниковић, Драган Ценерић; редитељ Драгослав Лутовац
- Произведено 1985, Редакција музичког програма; реприза у Теветеци 07.09.1998. и 25.05.2007; 14.05.2008; 19.10.2015. у  "Трезору"