понедељак, 19. окт 2015, 23:01
Наука 2015: Век и по Јована Цвијића
Ове године навршава се 150 година од рођења др Јована Цвијића, истраживача изузетно поштованог у научним круговима тог доба, првог јужнословенског геотектоничара, првог ректора Београдског универзитета, председника Српске краљевске академије, утемељивача карстологије - посебне дисциплине у оквиру геоморфологије, и нове научне области - антропогеографије...
Само у области истраживања карста Јован Цвијић је имао 27 чланака и студија, од којих је чак 10 објављено на другим језицима. Резултате научног рада на терену Балканског полуострва сабрао је у две књиге под називом "Геоморфологија". Његов поглед на географију био је широк и врло специфичан - људе и њихово окружење посматрао је као целину. Током геолошких и геоморфолошких истраживања није се бавио само рељефом - упознавао је истовремено специфичности насеља и људи који обитавају у њима. Одатле је произашла нова област антропогеографија, и у оквиру ње етнопсихологија, разрађене у монографији „Балканско полуострво" до најситнијих детаља.
Осим у науци, Јован Цвијић је допринео и у креирању граница Краљевине Југославије. На Мировној конференцији у Паризу 1919. године својим именом и научничким кредибилитетом помогао је успостављању повољнијих граница за своју домовину, за коју се свим срцем залагао.
У емисији Научне редакције РТС Наука 2015 - Век и по Јована Цвијића познаваоци и поштоваоци дела великана српске науке говоре о његовим најзначајнијим достигнућима, најважнијим моментима из живота, научном и политичком ангажовању.
Уредник емисије: Марија Стевановић
Редитељ: Катарина Рогић
коментари