Трезор

Одбрана Београда 1915 - Аустроугарска је после пораза у Колубарској бици, планирала нову офанзиву против Србије. Снага јединица које су чиниле одбрану Београда су се састојале од 20 батаљона пешадије, 2 ескадрона коњице и 77 топова различитих калибара. Те јединице су једва биле довољне да покрију ширину фронта, а резерве су биле малобројне. Снаге које су нападале Београд су биле далеко јаче и мнгобројније. Циљ аустроугарских јединица је био да пређу Дунав и Саву и заузму линију Кнежевац - Ритопек - Авала. Тиме би се навукле веће Српске јединице на ту линију, што би омогућило удар 11. немачке армије на железнички пут Београд - Софија. За то време, Бугарска армија би наступала према Нишу, и одсекла повлачење Српске војске ка Солуну. Напад аустроугарских и немачких јединица је почео 5. октобра 1915. године. Београд је бомбардован током целог дана и ноћи тешком артиљеријском ватром. По неким подацима, на Београд је ток дана испаљено 30 хиљада граната. Непријатељ је почео да прелази Дунав 7. октобра. На дунавском кеју, браниоци су их дочекали јаком пешадијском и артиљеријском ватром. Престоницу су осим војника, бранили и цивили, жене, деца и старци, који су узимали оружје од погинулих војника. Очајничка борба је трајала три дана, при чему су браниоци морали прво да се повуку у Душанову улицу, а затим у Васину. У исто време, браниоци су потиснути са Аде Циганлије и Бановог брда, одакле су се повукли ка Звездари и данашњем Правном факултету. Када су немачке јединице заузеле Дедиње, браниоци су се повукли на Авалу, а након тога на линију Брестовик - Парцански висови А као пример највећег јунаштва и најтрагичније војне команде икада издате, памти се легендарни говор чувеног мајора Гавриловића браниоцима српске престонице, 7. октобра 1915. када је његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда: "Јунаци! Тачно у 15 часова непријатеља треба разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!" У јуришу су изгинули скоро сви браниоци а мајор Гавриловић је тешко рањен. Тиме су окончане борбе око Београда 1915. године.

- Сценаристи Бранко Миловановић, Миодраг Јакшић; писац текста Бранко Миловановић, спикери Драга Јонаш, Михаило Мијушковић; музички сарадник Зоран Милетић, синхронизација Миодраг Ж. Вучковић, продуцент Александар Јанковић, организатор Зоран Банкер, сниматељ Ђуро Ивановић, асистент Ненад Живановћ, трик мајстор Горан Бурић; секретарица режије Љубица Петровић, монтажер слике и тона Милица Лазић, редитељ Миодраг Јакшић, уредник серије Бранко Миловановић
- Произведено 1988, Редакција образовног програма, уредник Ђоко Стојичић.

Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца - Ово Удружење "окупља потомке ратних добровољаца српских ослободилачких ратова и њихове поштоваоце у Србији и иностранству с циљем очувања тековина својих предака, неговања и развијања часних слободарских и родољубивих традиција добровољаштва у српском народу; грађења слоге и патриотских осећања и заштите духовних вредности и културних добара нашег народа у Србији и изван ње." Др Видоје Голубовић говори о историјату добровољаштва које сеже од почетка 19. века, од Првог српског устанка, конкретно о добровољцима у Великом рату и о свим добровољсима који су учествовали у одбрани Београда 1915. године. Голубовић даје преглед рада овог Удружења од настанка до забране рада 1947, о обнови Удружења 1969. великим залагањем проф. др Радивоја Кашанина и тадашњег градоначелника и потомка ратног добровољца Бранка Пешића. Говори затим о свим делатностима Удружења, нарочито и с поносом о издавачкој делатности, а посебно о активностима током обележавања сто година од Првог светског рата.

- Учесници: др Видоје Голубовић
- Уредник истраживач Весна Игњатовић, сниматељ Горан Прокић, сниматељ звука Љуба Јовановић,  микроман Гордан Јовић, расветљивач Раде Веселиновић, сарадник-сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Драган Владисављевић, монтажер Нада Додиг Зилџић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 01.10.2015. у Удружењу ратних добровољаца 1912-1918, премијерно емитовање; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић.

Среда, 14.10.2015. на РТС Сателит
Избор из ранијих "Трезора": Сто година од рођења шпанског борца и дипломате Лазара Латиновића

Лазар Латиновић (Колунић, код Босанског Петровца, 15. март 1915 - Београд, 31. децембар 2006), учесник Шпанског грађанског рата, друштвено-политички радник СФРЈ, председник Удружења шпанских бораца и потомака.
Интернационални животопис Лазара Латиновића - екипа "Трезора" заједно са Милом Петровићем провела је једно поподне са Лазаром Латиновићем, који је тада (2006), био један од двојице живих припадника Интербригада у Србији. Из првог дела разговора гледаоци ће сазнати, у најкраћим цртама, какав је невероватан животни пут прошао Лазар Латиновић, од рођења 1915. у селу Колунић код Босанског Петровца, преко Трговачке академије у Бањалуци, студија економије у Прагу одакле 1936, преко Париза одлази у Шпанију да се придружи одбрани Шпанске републике, затим француских логора и затвора у којима се нашао после пораза Републике 1939, Марсеја и Женеве где организује патриотски оријентисане Југословене ради помоћи народноослободилачком покрету, Барија преко кога по први пут стиже у тек ослобођени Београд, опет Марсеја где дојучерашњи илегалац из Покрета отпора постаје генерални конзул (1944-46) и Париза у који долази као министар саветник у амбасади нове Југославије 1947-48, Москве где краткотрајно обавља функцију отправника послова будући да га совјетске власти проглашавају за персону нон грата, потом Белгије (1950-53), Јапана (1955-58), Аргентине (1961-64) и Шведске (1967-1970) у којима се налазио на дужности југословенског амбасадора, до коначног повратка у Београд и пензионисања 1981. године са функције саветника за спољну политику Скупштине СФРЈ.

- Учесници: Лазар Латиновић, Мило Петровић, Бојана Андрић
- Сниматељ Дејан Миловановић, асистент сниматеља Душан Николић, расветљивач Раде Веселиновић, сниматељ звука Урош Ковачевић, микроман Владимир Миливојевић, организатор Мели Филиповић, реализатор Наташа Јањуз, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажер Владица Игов, аутор Бојана Андрић
- Снимано 01.06.2006, премијерно емитовано 15.06.2006, репризирано 22.01.2007; 17.11.2010; 16.03.2015, Редакција за историографију.