Метрополис

Свако од нас у тешким тренуцима тражи да ствари буду достојанствене, волимо да кажемо да смо у извесним ситуацијама били достојанствени. Реч достојанство постала је важна у савременим политичким и етичким расрправама. Некада су га по статусу имали само богати Римљани, данас појам достојанства има средишње место у дискурсу о људским правима и најприближнији је ономе што имамо као међународно прихваћен оквир за нормативно уређење политичког живота. Прва реченица члана један Универзалне декларације о људским правима Уједињених нација гласи "Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима". Достојанство је тема "Метрополиса".

Повод је књига "Достојанство" Мајкла Розена професора са Харварда. О достојанству за "Метрополис" говори Иван Миленковић, филозоф.

У престижној светској културној агенди, ове јесени чак две изложбе посвећене су поп арту, а на обема наћи ће се дела академика Душана Оташевића. У Лондону у "Тејт модерн галерији", која је већ отворена изложено је дело "Ка комунизму, лењинским курсом ", док ће у Лудвиг музеју у Будимпешти, на изложби која се вечерас отвара наш сликар бити представљен са више дела.

Преиспитивање уметничког покрета из шездесетих и седамдесетих година по престижним галеријама и музејима потакло је реминисценције Оташевића. У тим годинама сазревања, да би изградио своју личност, пре свега уметничку, облик класичног образовања био му је тесан и направио је неку врсту отклона, мање свестан уметничких превирања на светској сцени.

Група младих људи у галерији "Штаб" у оквиру Дана европске баштине организовала је мултимедијалну изложбу индустријског наслеђа. Индустријска арехологија нас у и прошлости индустријског периода нашег града Београда и једини део наше баштине. Индустријско наслеђе инспиративно је савременим уметницима. Фотографисање распаднутих простора зове се "руин порт", а због услова у којима настају, раде се герила фотографије.

У прилогу Христине Гајовић посветљава се феномен читалачких клубова, који су већ деценијама омиљени у свету, а сада проналазе своје место и у нашој свакодневици. Овакве неформалне дискусије о прочитаним делима омогућавају активно и креативно читање, а књижевним текстовима се приступа кроз сопствена искуства. Читалачки доживљај постао је предмет академске анализе у различит хуманистичким наукама, а истраживања о читалачким клубовима нашла су своју практичну примену у библиотекарству.

Уредник: Војка Пајкић Ђорђевић
Редитељ: Маја Мандић