Енциклопедија за радознале

Беловодски клесари

Бела Вода у средишту Србије, недалеко од Крушевца, важи за престоницу српског клесарства и вајарства, и један од најживљих културних центара крушевачког краја. Од давнина је чувена по добром камену, који је познат као беловодски пешчар. Он је определио житеље овог краја у занимању и начину живљења, који су своје битисање вековима везивали за камен, од кога су сазидали лепу градитељску и извајали уметничку баштину. О употреби овог камена у средњeвековном градитељству говоре манастири и цркве Моравске школе: Дренча, Наупара, Лепенац, Раваница, Манасија, Каленић, Милентија, Велуће...

Пазарска црква

Црква Рођење Христово или Пазарска или Стара Црква, како се у народу одомаћило, саграђена је 1834. године, захваљујћи добровољним прилозима богатих мештана. Храм је укопан у земљу, у њега се улази низ неколико степеника како би се испоштовао договор са Турским властима да црква не пређе висину од 10м и тако оближњој џамији не ремети доминацију.

Грчко војно гробље

Породица Сурланџис из Пирота деценијама брине о споменику који достојанствено повезује Грчку и Србију. Они су чувари Грчког војничког гробља у Пироту које је настало у годинама после Првог светског рата. У њему почивају остаци 358 грчких војника и официра, који су крајем Великог рата страдали у околини Пирота. С колена на колено, ова фамилија преноси аманет прабабе Гркиње, Катине Левандис, која се током Првог светског рата, као болничарка, заљубила у пиротског наредника Јована Станковића, да би се после "размирице" удала за њега и постала пиротска снаха.

Утврђење Укоса

На археолошком налазишту Укоса код Сталаћа, чији најстарији слојеви потичу још од старијег гвозденог доба (око 1000. године пре нове ере), стручњаци су ископали зидове грађевине од камена, некадашње оставе за храну и мноштво археолошког покретног материјала, међу којима су стаклене посуде, оруђе, оружје, алатке од камена и кости. Укоса је утврђено насеље са значајним стратешким положајем изнад леве обале Јужне Мораве, у близини става са Западном Моравом. У свим периодима је служио као утврђење. Најживље је било у време касне антике и ране Византије, од трећег до шестог века. О истраживању локалитета говори Љубиша Васиљевић, археолог из Крушевца.

Сниматељ: Периша Ђинђић
Стручни сарадник: Милутин Дедић
Аутор: Миодраг Зупанц