Трезор

Ратко Илић, ТВ редитељ (Београд, 18. август 1944 - Београд, 11. 09. 1995)

Ратко Илић завршио је режију на Академији за позориште, филм и радио- телевизију. Био је слободан уметник. Као студент асистирао је на филмовима Душана Макавејева и Миће Поповића, а први посао на београдској Телевизији добио је као асистент редитељу Вуку Бабићу на снимању серије "ТВ буквар".  Највише је радио за документарни и дечији програм: Двоглед, Кино-око, Омладина пита, Људи и нарави, Улични певачи... За Драмску редакцију снимио је две емисије Из живота наркомана, пратећи десет година београдске наркомане, а међународно признање донео му је филм Амбасадор је убијен у Стокхолму. Први је снимао филм о Хиландару, затим и "Осам векова Студенице". Прву литургију приказану на телевизији режирао је Ратко Илић са осам камера и двоје репортажних кола, 1990. године. Последња емисија коју је радио била је Чаробна фула Боре Дугића, 1991. Убрзо после стављен је на црну листу и више није радио за за Телевизију Београд.

Поклони Трезору - Горјана Илић која је свој радни век такође провела у Телевизији Београд, богату оставштину свог супруга понудила је "Трезор", на коришћење за овонедељне емисије. Оставштину чине документа, књиге, сценарија, редитељске разраде, фотографије, разгледнице, плакати. Велика количина фотографија, на којој се налазе Раткови сарадници, пријатељи, личности које је снимао, представља истинску вредност. То су јединствени примерци, а понекад и једино сећање на неко снимање, као што је случај са две фотографије са руским уметником Владимиром Висоцким, јер је филм Хамлет на Сави који су заједно снимали - изгубљен. Једнако је важна књига Време ласта, сага швеђанке Сун Акселсон о животу и раду Ратка Илића, издање на шведском и српском; затим књиге Свете Лукића, Алвара Гуера, Владимира Висоцког. Ту је и синопсис првог директног преноса литургије, а посебно је интересантан печат из емисије "Двоглед". Данас је нама, историчарима телевизије, свака од ових архивалија поуздани извор у писању Илићеве радне биографије и историје телевизије у целини.

- Учесници: Горјана Илић, Весна Игњатовић, Маријана Чутурило
- Уредник истраживач Маријана Чутурило, сниматељ Милена Марковић, монтажер Стојан Илић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 24.08.2015, премијерно емитовање; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић.

Мој отац Ратко Илић - Прошло је двадесет година од смрти Ратка Илића. Део његове породице и његови телевизијски пријатељи и сарадници окупили су се 20. августа на Дунаву, где је Ратко волео да долази. Некадашњи уредник научног програма, Петар Живадиновић, сада власник издавачке куће "Паидеиа" домаћин је овог скупа. Редитељ Ратко Илић био је привржен породици, познато је да је често водио децу на снимања и ван Београда, а у разним емисијама су Раткова деца и учествовала. Пијанисткиња Ивана Илић-Ракић, сада окружена својом децом, прича о свом оцу Ратку Илићу.

- Учесник: Ивана Илић-Ракић
- Сниматељ Горан Прокић, асистент Драган Бараћ, сниматељ звука Слободан Мишић, микроман Миљан Грубановић, расветљивач Миодраг Врховац, организатор Слободан Богдановић, уредник истраживач Весна Дошен, монтажер Ана Јанковић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 20.08.2015, премијерно емитовање; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић.

Улични певачи - Трећа епизода серије је снимана уочи нове 1983. године. Пева се о савременом градском животу, односима међу половима, прошлим и долазећим годинама, а "Лабораторија звука" у свом сонгу иронично додаје: "Драги моји прасићи обратите пажњу, људи би вас радо видели на ражњу".

- Учесници: Бора Тодоровић, Љиљана Драгутиновић, Горица Поповић, Злата Петковић, Александар Берчек, Милан Гутовић, Марко Николић, Зоран Радмиловић; Ђорђе Балашевић, Оља Балашевић, Душан Каруовић, Војислав Воки Костић, Радослав Граић, лепи Мића, Миливоје Мића Марковић; Љубивоје Ршумовић, Радивоје Раша Попов; музичке групе "Лабораторија звука", "Рибља чорба", "Иду дани"
- Сценограф Сава Аћин, сценариста и редитељ Ратко Илић
- Произведено 1982; Редакција музичког програма, уредник серије Варткес Баронијан.

Понедељак, 31.08.2015. на РТС САТ

О водичима за путнике и туристе кроз Србију током друге половине 19. века

Reiseführer, путовођа, кажипут - Научни саветник др Ђорђе С. Костић, аутор је преко деведесет научних и стручних радова из области историје књижевности и језика, а у "Трезор" смо га позвали због његовог изучавања путописне литературе и водича за путнике и туристе који се односе на путовања југоисточном Европом, пловидбом Дунавом, кроз Србију и Београд. Разговор се водио на основу две књиге Добро дошли у Србију - Краљевина Србија у немачким водичима за путнике 1892-1914, издање Еволута, 2006. и На прегу изнад река - Београд у водичима за путника 1800-1945, издање Музеја града Београда, 2009. Костић у првој књизи пише: "... од Берлинског конгреса 1878. до почетка Првог светског рата 1914. године, немачке издавачке куће су нудиле својим читаоцима прегршт водича за туристе. Путнику који је планирао да путује у југоисточну Европу биле су на располагању разне књиге овог поџанра путописне литературе... Немачки појам Reiseführer превођен је на српски језуик на различите начине. Свакако најпознатији речник Светомира Ристића и Јована Кангреге, нуди следећа значења: путовођа и кажипут... али у већини речника наићи ћемо на изразе туристички водич и водич за туристе." Из друге књиге издвајамо цитат о саобраћају у Београду из немачког водича из 1929: " Омнибус, кружна линија: Теразије-Балканска-Железничка станица-Карађорђева-Пристаниште-Парк Калемегдан-Кнез Михаилова-Теразије. Од трга Славије до подножја Авале за 45 минута, од 5 ујутру до 5 послеподне, сваких два сата... Локални бродови Државног паробродског друштва од Пристаништа до Земуна плове пола сата на сваких пола часа... за Панчево 9 пута дневно, вожња траје један и по сат... пароброд Друштва "Сава" до Земуна и пароброд до Сенте."

- Учесници: Ђорђе С. Костић, научни саветник и Бојана Андрић
- Техн. вођство Драшко Драшковић, сниматељ звука Александар Јанушевић, дизајнер светла Бранко Ранђеловић, контрола камере Владимир Стојиљковић, камермани Срђан Величковић, Миљан Матовић, Лука Живковић; секретарица режије Љиљана Миловановић, видео миксер Душан Михајловић, сценограф Петар Ђиновић, организатор Гордана Грдановић, редитељ Милан Кундаковић; уредник истраживач Весна Игњатовић, графичка обрада Небојша Нинковић, монтажер Нада Додиг Зилђић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 19.05.2015. у реновираном Студију III, премијерно емитовано 22.06.2015; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић.