Трезор

Неколико Срејовићевих сензационалних открића пренеле су све светске агенције: Лепенски Вир, архиволта са натписом Фелиџ Ромулиана, царски маузолеји и 99 златника код Гамзиграда, Галеријев порфирни портрет, златни накит у Шаркамену. Последњих година велики део свог времена посветио је раду у Српској академији наука и уметности у Београду, чији је дописни члан постао 1974. године, а редовни 1983. године. Био је успешан управник Одељења друштвено - историјских наука САНУ; одличан управник Галерије САНУ и на крају и један од потпредседника ове угледне установе.

ГАМЗИГРАД 2008 - На редовном обиласку телевизијских предајника по Србији, у повратку са обављеног снимања на Дели Јовану, на путу ка Београду, екипа "Трезора" скренула је у Гамзиград. На овом археолошком локалитету, које је од недавно на листи Светске баштине под заштитом Унеска, иначе је увек живо јер ту раде екипе археолога и музеалаца из целог света, под окриљем Народног музеја у Зајечару, но, овог пута, на паклених 40 целзијусевих у хладу, било је неколико посетилаца, дежурни радник на одржавању, продавачица хладних напитака и кустос Маја Живић која се паковала за повратак кући, управо испративши екипу, немачких научника који су последњих дана лета овде радили. Обишли смо просторије где, по неколико месеци, живе и раде чланови археолошких тимова, купили сувенире, захвалили домаћинима и отишли за Београд. "Захваљујући истрајности и залагању Векослава Поповића, тадашњег управника Народног музеја у Зајечару, вођеним скоро романтичарским одушевљењем, систематска археолошка истраживања Гамзиграда отпочела су 1953. године. Златно доба Гамзиграда наступило је 1970. године, од када је, све до своје преране смрти 1996. године, археолошким истраживањима руководио Академик проф. др Драгослав Срејовић, који је Гамзиграду обезбедио истакнуто место у светској археологији, какво му по његовом значају и припада" (Из публикације Маје Живић "Ромулиана - Галеријева царска палата"). У данашњој емисији видећете оно што је наша камера забележила: видео запис царског града из III века и аудио запис о свакодневници из XXI века.

* Учесници мр. археологије и кустос збирке Фелиџ Ромулиана Маја Живић; радник на одржавању Драган Ђорђевић; саговорник и уредник Бојана Андрић

* Снимано 07.09.2008, Редакција за историографију

ГАМЗИГРАД, СЕДАМ ПИТАЊА О ЈЕДНОМ КАСНОАНТИЧКОМ ЛОКАЛИТЕТУ - Гамзиградски комплекс чини царска палата и сакрални споменик римског императора Галерија и његове мајке Ромуле, из IV века. Проф. Срејовић одговара на питања о археолошком локалитету Гамзиграда: Како је изгледало пре ископавања? - Шта се мислило да представља? - Како данас изгледа? - Како је изгледао док се у њему живело? - Коме је могао припадати? - Чиме се огледа његова двобогост? - Шта још није ископано?

* Сценарио Војислав Чолановић; текст читао Душан Марковић; продуцент Петар Ивић; тон Урош Грујичић; сниматељи Завиша Стојковић, Тодор Јовић; редитељ Пеђа Обрадовић

* Премијерно емитовано 22.03.1980, Редакција научног програма