Оркестар: Диригент и оркестар

О односу диригента и оркестра не вреди трошити много речи. Ваља их слушати, а онда донети суд.

Да ли је оркестар успео да се отргне диригенту, или је диригент надвладао оркестар? Да ли су се од почетка "прочитали" и кренули у истом смеру? Или је њихова даља сарадња унапред осуђена на јалово музицирање? Или... овај однос је једначина са много непознатих.

Ипак, постоји неписано правило: када је диригент добар, музичари још боље свирају. Интерпретација је зато мистерија у којој се и диригент и оркестар повинују својој имагинацији која води њихов "рацио" - већ савладану технику свирања.

У емисији ћете чути искуства сер Ђерђа Шолтија, једног од највећих диригената ХХ века. Ђерђ се у емисији присећа шта га је определило за музику. На Академији у Будимпешти са дванаест година слушао је први пут Бетовенову Пету симфонију, и био је у трансу. И онда, као и касније. Никад није заборавио то вече. Зато сматра да диригент мора да буде залуђен музиком. Да преноси своје искуство и да може да "уоквири" комад у глави, а касније, током извођења на концерту, да га пренесе другима "вођен" својом руком, као хипнотисан. Због тога је за сер Шолтија дириговање било и остало мистерија.

А нама остаје да покушамо и сами да допремо до тог крхког, етеричног, тешко ухватљивог стања. Због тога су жива извођења - концерти, тренуци непоновљиве иницијације.

Уредник је Невена Тодоровић.

број коментара 0 Пошаљи коментар