Трезор

Најављено за 20. фебруар 2015, а није емитовано због преноса из Скупштине

Сабор српске музике - На ову емисију скренуо нам је пажњу професор Велибор Хајдуковић, дизајнер звука, из више разлога: због великог броја различитих учесника који су сви уживо изводили изворне народне песме и игре, што је био велики изазов за тон-мајстора и због тога што су се у жељи да се представи српско народно стваралаштво тада окупили извођачи из читаве некадашње Југославије. Композитор Зоран Христић, тада уредник Музичке редакције, истиче емисију као пример како се на најбољи начин у телевизијском прогаму може представити живо народно стваралаштво. У емисији се могу чути песме: "Бол болујем, ником не казујем", "Ајде Јано коло да играмо", "Три ливаде, нигде лада нема" "Широк Дунав, раван Срем", "Книне граде", "Поји Миле волове на реци", "Играле се делије"...

- Учесници: КУД "Петар Кочић", Челарево; Добривоје Тодоровић; Ансамбл народних игара ИМТ, Нови Београд; "Мачвански јарани", Богатић; Фолклорна група, Халово; Момчило Ковачевић; Слободан Димитријевић-гајде, Бора Дрљача, Раде Јоровић, Гордана Стојичевић, Снежана Ђуришић, КУД "Стојан Стошић-Мишко", Коретиште; Јордан Николић и ансамбл РТБ; дует Милошевић-Алексић и народни ансамбл РТБ; Раша Павловић и "Мачвански јарани", "Јадрино јато" из Книна, дувачки оркестар Светозара Лазовића, Јежевица, ансамбл "Тамбурица 5"; Љиљана Кузмановић
- Музички уредник Светлана Ђурић, техничко вођство инг. Андреј Баранов, инг.Биљана Лазаревић; слика Бранко Буњичевић, Мирослав Медић; дизајнер звука Велибор Хајдуковић, магнетоскоп Зоран Поповић, Сава Анђелковић; телекино Биљана Бајчетић, камермани Мирослав Аврамовић, Мирослав Милановић, Горан Николић, Андра Полети; видео миксер Слободан Јанежић; монтажери Тихомир Дукић, Наташа Николић, Радомир Тодоровић; сарадник реализатор Гордана Ђелајлија, редитељ Арсеније Јовановић
- Произведено 1990; Редакција музичког програма, уредник Зоран Христић, репризирано 20.02.2008. у "Трезору".

Уторак, 30.06.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора":  Сећање на Радојку и Тинета Живковића, најпознатији и најдуготрајнији дует хармоника

Јединствени звуци  хармонике, Сећање на Радојку и Тинета Живковића, двадесетдевета емисија серије Док је света и века - Радојка и Тине Живковић, најпознатији и најдуготрајнији дует хармоника, свирали су заједно скоро пола века. Звуци њихових хармоника представљали су јединство које ниједан дует није имао. Радојка, ћерка познатог хармоникаша Тихомира Томића, родила се 24. августа 1923. у Глободеру близу Крушевца. Њен отац није желео да му кћерка свира јер је сматрао да је хармоника мушки инструмент. Ипак, њена жеља је била толико велика да је отац попустио и почео да јој помаже у савладавању хармонике. Већ у деветој години наступила је на програму  Радио Београда, а неколико година касније освојила је и прву награду на такмичењу хармоникаша у Крагујевцу. Милутин Тине Живковић, рођен је  26. октобра 1918. у селу Мрмош. Био је ђак Радојкиног оца, али у то време га је врло често и сама Радојка подучавала. Од 1941. почели су да свирају заједно. Убрзо, њихова пословна веза прерасла је и у брачну. Радојка и Тине, поред свог дуетског наступања,  често су пратили  певаче на естради. Формирали су мањи састав "Ансамбл Живковић" који је поред две хармонике имао контрабас, гитару и виолончело. Радојка је била и композитор. "Радојкино коло", "Тракторско коло", "Тинетово коло", "Хармоникашко коло" и многа друга остала су до данас запамћена. За своје композиције и интерпретацију добила је неколико награда, од којих су најзначајније: Награда ван конкуренције на Међународном фестивалу у Ланголену 1954. године за изузетну музикалност и виртуозитет и Награда "Властимир Павловић Царевац" 1966. године.  Тине је био друга хармоника у дуету и "Ансамблу Живковић", а бавио се и организацијом концерата и турнеја. Умро је 1985. године после једног концерта у Швајцаркој. Након његове смрти Радојка је наставила да свира али више никада задовољна како њена хармоника звучи. Умрла је 2002. године у Београду. О својим родитељима, њиховој популарности и јединственом стилу свирања у овој емисији говори Зоран Живковић, Радојкин и Тинетов млађи син.

- Учесници: Зоран Живковић, саговорник Сандра Милошевић
- Сценариста и водитељ Сандра Милошевић, сниматељ Милан Станић, асистент сниматеља Горан Палавшић, сниматељ звука Милан Ђорђевић, расветљивач Раде Веселиновић, сарадник-сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, монтажер Мирјана Митровић, монтажер реализатор Бранислава Петровић, уредник Бојана Андрић
- Премијерно емитовано 10.априла 2015, Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Уторак, 30.06.2015. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора":  О домаћој кинематографији из 1969. и 1982. године

О домаћем филму - део снимка саветовања у ЦК СКЈ посвећен домаћем филму. Саветовање по питању стања и проблема наше кинематографије одржано је у згради ЦК на Новом Београду и забележена су целовита излагања филмских, друштвених и културних радника. Цео ток седнице снима Телевизија Београд, а присутна су и два уредника Зора Кораћ и Љубомир Милин. Оригинална верзија снимка траје 53 минута и 52 секунде, а за ово емитовање сачињен је избор говорника.

- Учесници: Авдо Хумо, Душан Вукотић, Вукашин Мићуновић, Слободан Новаковић, Оскар Давичо, Милутин Чолић, Ото Денеш, Рудолф Сремец, Пуриша Ђорђевић
- Редитељ Божидар Вучуровић
- Премијерно емитовано 20.11.1969, Редакција програма за културу, репризирано 28.06.2011. у "Трезору"

Реч учесника - У идентификацији учесника на архивском снимку О домаћем филму помогао је редитељ Пуриша Ђорђевић, који је 10. фебруара 2011. заједно са уредником-истраживачем Весном Дошен погледао филм и дао додатне корисне податке за нашу документацију.
- Снимано 10.02.2011, премијерно емитовано 28.06.2011, Редакција за историографију

Алтернатива на филму - прилог из Петком у 22. Разговор је снимљен после завршеног Фестивала алтернативног филма. Сава Трифковић говори о својствима алтернатвног филма; Јоца Јовановић о филму као медијуму, а не као уметности;  Божидар Зечевић о односу алтернативе и текуће кинематографије, о алтернативном приступу стварности и о самосвојној поетици; најстрожији критичар је Влада Петрић који сматра да је од 116 приказаних филмова свега 6 или 7 аутора успело да изрази нешто кроз нову форму. Затим проф. Петрић говори како се у Америци много више користе нове технологије: компјутери, видео синтесајзери, оптички принтере... Фестивал алтернативног филма први пут је одржан 1982, са намером да истражује филмску продукцију у домену онога што представља алтернативу комерцијалном филму - различите видове алтернативног, експерименталног, ненаменског, уметничког, краткометражног, радикалног филмског мишљења. Оснивач и организатор Фестивала је Академски филмски центар Дома културе "Студентски град"....

- Учесници: Божидар Зечевић, Владимир Петрић, Јован Јовановић, Сава Трифковић и новинар Небојша Ђукелић
- Произведено 1982, Редакција програма за културу, уредник Зора Кораћ; репризирано 28.06.2011. у "Трезору"

Синестезија културе - две изјаве истргнуте из емисије Синестезија, аутора Предрага Синђелића, која је премијерно емитована 14. марта ове године. Емисија поставља питања везана за: слободну културу, културну традицију, слободно тржиште, интелектуалну својину, власничка права... а одговарају, за овај "Трезор", редитељ Милош Радивојевић и историчар уметности Душан Миловановић.
- Реализација: Предраг Синђелић, др Слободан Гавриловић, Милош Митровић, Владимир Милачић, Ђорђе Бојић
- Произведено 2005-2011, Културно-образовни програм, уредник Божидар Николић, репризирано 28.06.2011. у "Трезору".