Европа и Срби: Ин мемориам Драган Недељковић

Почетком јуна је преминуо академик Драган Недељковић, научник и хуманиста, омиљени професор универзитета у Београду, Бордоу и Паризу, један од водећих слависта и компаративиста двадесетог века.

 

Професор Недељковић је био међу ретким српским научницима који је, с једне стране, био врхунски, уважени европски интелектуалац чија је реч слушана од Аризоне, Јужне Кореје, преко Египта, до Венеције, Прага, Михена, Варшаве и Москве, а са друге - неуморни, ангажовани Србин, посвећен судбини свог напаћеног народа.

Као блиставо име српске, европске и светске славистике и компаративистике, Драган Недељковић је био редовни члан Европске академије наука, уметности и књижевности са седиштем у Паризу.
Универзитетски докторат је стекао у Стразбуру, а француски државни докторат на универзитету у Бордоу.

Професор Недељковић је аутор око 400 стручних, научних и књижевних радова, објављених на српском језику и на неколико других европских језика.

Гостујући у серији Образовно-научног програма "Европа и Срби" 2010. професор Недељковић је говорио о свом животу и раду у Србији и Француској, о светлим тренуцима Катедре за општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком фекултету у Београду, о француским пријатељима Србије, о његовом виђењу најзначајнијих Срба у наше време, али и у историјској вертикали...

Уредник, сценариста и водитељ: Војислав Лалетин
Рализатор: Јелисавета Јанић

број коментара 2 Пошаљи коментар
(уторак, 21. јул 2015, 09:45) - александар [нерегистровани]

слава му

Преминуо је најбољи од најбољих. Истински светски човек, Европљанин у оном суштинском смислу (за разлику од ових данашњих "Еуропљана"), и велики, дични, умни Србин, најплеменитијег кова.
Имао се рашта и родити.

(уторак, 23. јун 2015, 10:52) - Miodrag [нерегистровани]

Veliki Dragan

Bio je oličenje Srba intelektualaca. Pravih intelektualaca, onih koji sasvim razumeju duh srpske kulture i nauke, njegove domete i mesto na duhovnoj skali sveta. I promovisao ga je na poželjno srpski način: uz uvažavanje tudjih duhovnih vrednosti ali i uz stalno isticanje srpske duhovne samosvojnosti. Sećajmo ga se zauvek.