Трезор

Историјски пројекат - Већ је пет година прошло да "Трезор" није снимао на Емисионим станицама, али историјски тренутак престанка рада  аналогних предајника, чију смо обнову после бомбардовања са толиком бригом и пажњом снимали, натерао нас је да одемо бар до нама најближе Емисионе станице на Авали. Познајемо већину техничара и инжењера, али толико насмејаних лица, толико задовољних и поносних нисмо никада до сада видели. Није ни чудо, у кратком року они су на 208 емисионих пунктова подигли дигитални сигнал телевизијске мреже у Србији. Мада је наша жеља била да се због трезорског снимања окупе сви они који су овај огроман пројекат и планове израдили, који су водили специјалистичке екипе, сви шефови емисионих објеката, а нарочито они који су радили у екстремним условима - то се није могло остварити. Зато ћемо летос још мало доснимавати и са првим данима септембра приказати емисију о највећем подвигу инжењера и техничара Емисионе технике и веза од оснивања Радио Београда 1924. и телевизије 1958. године. А данас, на историјски датум, 17. јун, журимо да вам прикажемо бар делић оног што смо снимили 11. јуна на Авали.
- Учесници: Бранко Гогић, в. д. директора ЕТВ; Драган Мојовић, заменик директора ЕТВ; дипл. инж. Радиша Петровић, саветник директора ЕТВ; Милош Марковић, руководилац емисионе станице Авала; дипл. инж. Слађан Станковић, руководилац Одсека регионални центри; дипл. инж. Душан Његовановић, руководилац Одсека монтаже и одржавања; Горан Ристић, руководилац емисионе станице на Црвеном Чоту; Јован Златановић, инжењер специјалиста; Јелена Татомировић, самостални инжењер; Зоран Ромић, руководилац Одсека за процесирање, контролу и управљање.

- Сниматељ Горан Прокић, асистент Иван Васиљевић, сниматељ звука Иван Рогановић, микроман Миљан Грубановић, расветљивач Бранислав Димитров, сарадник-сниматељ Милена Марковић, организатор Добривоје Илић; графичка обрада Мићун Дринчић, монтажер Љубомир Плављенић, аутор Бојана Андрић

- Снимано 11.06.2015, премијерно емитовање; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Дигитализација без муке, серија од десет кратких епизода спојених у једну емисију за ово емитовање у "Трезору", говори о дигитализацији земаљске телевизије у Србији и садржи одговоре на питања шта значе појмови дигитално и аналогно, мултиплекс и стандарди ДВБ-Т и ДВБ-Т2, као и коју је опрему потребно набавити поред новог уређаја, сет-топ бокса, да би се гледао дигитални програм у Србији и како се она повезује са телевизорима најстарије генерације (без АВ улаза) и новијих који имају тзв. скарт и/или обичне аудио-видео прикључке, тзв. чинчеве. Следе објашњења како се подешава сет-топ бокс, како се проналазе програми, шта урадити у случају одсуства пријема или сметњи у слици које су ипак могуће и у пријему дигиталног програма, те како повезати више антена ако имамо могућност пријема с више предајничких локација. Доласком дигиталне телевизије у Србију, телевизијска слика формата 16:9 истискује стари формат 4:3, али се слика на старим и новим телевизорима може лако прилагодити формату емитовања. Видећемо и да уз помоћ сет-топ бокса и одговарајућег адаптера и одбачени исправан компјутерски монитор може послужити као телевизор, а сазнаћемо и како можемо да користимо нову услугу - електронски програмски водич, као и да ли ће он истиснути телетекст.

- Учесник: инж. Радиша Петровић, саветник за технику директора ЈП "Емисиона техника и везе"

- Аутор Иван Крстић; сниматељи Немања Петковић и Иван Степановић; монтажа Душан Ухрин; тонска обрада Дејан Кошанин; анимација и графичка обрада Дарко Дуцкин

- Произведено 2015, "Цорона филм", под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије; техничка подршка "Cinnamon production".

Почеци телевизије без муке - прво прилог "На првим корацима" који даје увид у првих десет дана емитовања пробног програма Телевизије Београд од 23. августа до 2. септембра 1953, затим неколиоко савета из редовне емисије "ТВ пошта" која је једном недељно емитована раних шездесетих 20. века, током експерименталне фазе емитовања експерименталног програма Телевизије Београд.

- Учесници: Мића Орловић, инж. Слободан Антић, инж. Зоран Манојловић

- Припремили: Весна Игњатовић, Зорица Благојев, Љубомир Плављанић, Бојана Андрић

- Произведено 1958, 2004, 2008, Редакција за историографију

Среда, 17.06.2015. на РТС Сателит

Прво емисија о Пивари у Скадарлији, затим о пивари на београдском "Мостару"

Сећање на бајлонијеву пивару - Приказивање Трезорове експедиције у Бајлонијеву пивару поводом Дана европске баштине 2013. године јединствена је прилика за јавност да види овај простор у који није могло да се уђе у данима када је Србија приказивала своје национално индустријско наслеђе. Некадашњи простор који је припадао Бајлонију, касније БИП-у, сада је у приватном власништву. Прошле године екипа "Трезора" прошла је кроз простор од Цетињске улице до Скадарлијске, снимила оно што је од фабричких објеката остало, а поуздани водичи кроз време и простор били су историчар уметности Гордана Гордић и историчар Београдске индустрије пива Ненад Лукић. Око 1850, механџија Филип Ђорђевић, отвара пивару на углу Цетинске и Скадарске улице. Производња је ручна. "Малу пивару" која је 1871. године  у саставу новоформираног  Првог српског пиварског друштва, преузима 1888. фирма ''Игњат Бајлони и синови'' и до краја 20. века је модернизује и пребацује на парни погон. Пивара је успешно пословала почетком 20. века и једно време била лидер у продаји пива у Београду и Србији. Успешно је радила од 1947. до 1963. под именом ''Пивара Београд'', тада је прешла у састав БИП-а.

- Учесници: историчар уметности Гордана Гордић, историчар документације у БИП-у Ненад Лукић, саговорник Бојана Андрић

- Уредник истраживач Милена Јекић, сниматељ Драган Лапчевић, сниматељ звука Никола Младеновић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић

- Снимано 01.08.2013, премијерно емитовано 19.09.2013, репризирано 22.09.2014; Редакција за историографију

Од Вајферта до БИП-а - Панчевачки индустријалац Игњат Вајферт гради прву парну пивару на данашњем "Мостару" 1872, а следеће године производња почиње под именом ''Прва српска парна пивара Ђорђа Вајферта''. После рата Вајферт највећим делом користи ратну одштету да обнови, додатно модернизује и трансформише пивару у акционарско друштво под називом. Пивара је у међуратном периоду могла да произведе годишње и до 180.000 хл пива. Од 1947. године до 13. јануара 1963. године пивара наставља рад као јавно предузеће под именом ''7. јули''. Београдска индустрија пива, БИП, званично започиње рад јануара 1963. године. У састав БИП-а тада улазе Индустрија пива "7. јул" (Вајфертова пивара), ''Пивара Београд'' (Бајлонијева пивара) и предузећа ''Безалко''. Основна делатност удруженог колектива била је производња пива, слада, сирупа, леда и безалкохолних пића. Удруживање означава и почетак знатних улагања у изградњу, реконструкцију и модернизацију погона, који је до тада био на нивоу из периода пре Другог светског рата. Историчар БИП-а Ненад Лукић казивао је, екипи "Трезора", ову историју данашњег БИП-а у лепо очуваној Вајфертовој кући у оквиру БИП-а, а затим нас је са пензионером БИП-а, Васом Васићем провео кроз простор са изложеним експонатима.. Најдуже смо се задржали испред ватрогасног возила из времена Вајферта и у варионици пива, а највише се причало о златном периоду БИП-а из доба кад је директор био Томислав Шешлија, од 1964. до 1978. Ненад Лукић магистрирао је историју на Филозофском факултету у Београду, објављује књиге и публикације као аутор и коаутор, а у БИП-у је од 1990, као историчар у документацији БИП-а од 2011. Васо Васић у БИП-у је од 1963. до пензије и прошао је све фазе рада у свим погонима пиваре, а најдуже, 18 година провео је варионици у подруму. Пиварску школу завшио је уз рад и постао ВКВ пивар. Чика Васа памти све реконструкције и све промене на објектима, као и разне генерације машина у погонима.

- Учесници: историчар документације у БИП-у Ненад Лукић, ВКВ пивар Васо Васић, саговорник Бојана Андрић

- Сниматељ Андреј Оштрнбек, сниматељ звука Слободан Мишић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, координатор Бојана Баланџић, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић

- Снимано 08.08.2013, премијерно емитовано 20.09.2013, репризирано 23.09.2014; Редакција за историографију.