Трезор

Музеј телевизије - Емисија даје хронолошки преглед досадашњих напора за оснивање музеја телевизије, као и изјаве иницијатора за његово стварање. Прву иницијативу о оснивању Музеја телевизије покренуо је редитељ Станко Црнобрња 1988. године; идеју обнављају и комплетирају пројекат Мира Оташевић и Бојана Андрић 1993. године и од тада редовно скрећу пажњу на потребу оснивања ове инстутуције од националне вредности, као и на основну делатност будућег музеја телевизије коју чини прикупљање, класификацију и чување остварења од трајне медијске вредности (домаћу и страну збирку програма), као и поставка предмета, технолошких  система, те инсталација из историје телевизије. Пројекти који су ишли ка истом циљу били су програми "Теветеке" и "Трага", свакако и садашњег "Трезора" - који су својеврсна поставка виртуелног музеја телевизије.

- Уредник истраживач Весна Игњатовић, реализатор Диана Бошњак, монтажер Зорица Џабић, аутор Бојана Андрић.
- Премијерно емитовано 18.05.2004; репризирано 26.08.2004; 05.12.2008; 29.03.2010; Редакција за историографију.

Уторак, 16.06.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": О серији "Привредна историја Србије" говоре аутор и стручни сарадници

Баштинари - Поводом манифестације Дана европске баштине 2013. г. са тематском одредницом "Индустријско наслеђе" представили смо у Трезору, аутора Божидара Ђурана и почетак рада на озбиљној документарној серији у шест епизода Привредна историја Србије. Годину дана после снимили смо разговор са Ђураном, који је већ снимио две трећине материјала, а за овај сусрет предложио је да позовемо и његове сараднике који, свако у својој области даје стручну и научну помоћ реализацији серије. Да подсетимо, серија ће обрадити како се млада држава Србија, за непуних 100 година, од Првог српског устанка 1804. до Првог светског рата 1914, и друштвено и политички, економски и социјално преобразила. Привредне гране које ће ова серија приказати су електропривреда, рударство, железнички и поштански саобраћај, војна и текстилна индустрију. Стручни сарадници серије говоре о истинитим догађајима, појавама и личностима из тог пионирског периода, а сниматељ серије о својим утисцима са снимања на аутентичним местима, где се рађала индустрија Србије.

- Учесници: Божидар Ђуран, уредник, сценариста и редитељ серије "Привредни развој Србије"; Зорица Циврић, виши кустос Музеја науке и технике; Др Бојана Миљковић Катић, научни сарадник Историјског института у Београду; Слободан Росић, саобраћајни инжењер; Милорад Јовановић, кустос Музеја ПТТ; Душан Живковић, сниматељ; саговорник Бојана Андрић, уредник "Трезора".
- Дежурна посада Студија X, техн. вођство Драган Шуковић; сниматељи звука Славиша Лепојевић, Антон Колески, дизајнер светла Владимир Слијепчевић; камермани Синиша Свијић, Давор Карамарковић, Игор Поповић, видео миксер Мира Загорац, сценограф Наташа Богдановић, организатор Гордана Грдановић, редитељ Рамадан Демировић; графичка обрада Снежана Врањковић, монтажер Нада Додиг Зилџић, уредник Бојана Андрић.
- Снимано 12.09.2014, премијерно емитовано 26.09.2014; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић.

Уторак, 16.06.2015. на РТС Дигитал

Избор из ранијих "Трезора":  "Поход на ветрењаче" дипломски видео рад Марије Станојчић,
затим последњи интервју књижевника Милоша Црњанског

Поеход на ветрњаче - видео део дипломског рада Марије Станојчић "Музеј телевизије, културни пројекат у републици Србији" одбрањен 2010. на Факултету политичких наука, ментор проф. др Бранимир Стојковић. Марија Станојчић позната је гледаоцима "Трезора", као сарадник, водитељ, интервјуер; позвана на сарадњу као добитник награде "Боривоје Мирковић" постала је незаменљив сарадник-волонтер у Редакцији за историографију, све до дипломирања и одласка у САД на постдипломске студије. На нашу молбу да нам сада да кратак коментар за свој 'дипломски видео', који је пре поласка поклонила "Трезору", Марија нам је послала овај текст: "Велики екрани - мали хоризонти. Чкаље, Радмиловића, Зоре Кораћ, Тирнанића нема. Такве знане и незнане јунаке ретко виђамо. А кад се и појаве на нашим, сад великим ТВ екранима, међ' свом том гомилом несклада - силиконских нарикуша и излизаних политичких упосленика - то буде права реткост. Изумрела врста. То можда звучи као црњак, ал реалност ми је далеко суровија. Зато се питам, питам: коме треба Музеј телевизије или Музеј телевизије и радија или још гле! оптимиста, па хтели - Музеј штампе, радија и телевизије? Непотребно је да знам шта нам је Дневник сервирао осамдесет и неке. Ко ће још гледати архивски снимак сплета народних игара? Утакмица из шездесет и друге? Кога брига у којој епизоди су запалили жито? Нек изгори цео фундус костима, и сценографије и филмске траке и све остало. Пажња нам је као у винске мушице. Зато децо, лаку ноћ." У емисији коришћен материјал Програмског архива ТВБ.

- Ауто Марија Станојчић, монтажер Марија Антонијевић.
- Произведено 2010, ФПН; емитовано 19.05.2011. у "Трезору".

Милош Црњански - У уводу емисије Петар Џаџић каже: "Ова емисија је посвећена животу и делу недавно преминулог великог књижевника Милоша Црњанског. Ви ћете имати прилике да видите у њој и сцене које су из интимног живота његовог, сцене снимане последњих месеци, недеља, чак и дана његовог живљења. Наравно пошто су његови предсмртни дани и  његова болест оставила извесног трага у физичком изгледу и његовом бићу ми нећемо моћи да се суочимо са бриљантим беседником, са великим козером,  са човеком велике ерудиције што је Црњански несумњиво био. Његов говор често је испрекидан, његова мисао, да тако кажем, често врлуда, његове слике нису потпуно јасне. Али у сваком случају имаћете прилике да се суочите, да видите великог човека, великог ствараоца у последњим тренуцима његовог живота." Један део овог ексклузивног снимка снимљен је у стану Милоша и Виде Црњански на 70 рођендан великог књижевника, уз торту, шампањац, у кругу интимних пријатеља. Коришћени су ранији звучни снимци песама "Ламент над Београдом" и "Стражилово" које казује сам аутор.

- Учесници: Милош и Вида Црњански, Петар Џаџић и др.
- Произведено 1973, Редакција програма из културе; репризирано 19.05.2011. у "Трезору"

Уредник и аутор "Трезора" Бојана Андрић.