Трезор

80 година Народног оркестра РТС, Уметнички руководиоци, Тридесета емисија серије Док је света и века - Народни оркестар Радио телевизије Србије  основан је 1934. године као Народни оркестар Радио Београда. До почетка ИИ светског рата водили су га двојно гитариста Сима Беговић и виолиниста Властимир Павловић Царевац, а непосредно после рата вођство оркестра преузима Царевац са којим је почела нова епоха народне музике на Радио Београду. Велики број певача и свирача формирао се у школи овог врсног познаваоца народног мелоса. Код певача је инсистирао на тачном певању, савршеној дикцији и правилном акцентовању. После Царевчеве смрти, 1965. године, Народним оркестром руководи виолиниста Миодраг  Јашаревић. Тих година потребе програма се знатно мењају, а репертоар проширује. Нови медиј телевизија преузима примат радију па је и све већа потреба у телевизијском програму за Народним оркестром. Народни оркестар Радио Београда постао је Народни оркестар Радио телевизије Београд. Када је Миодраг Јашаревић трагично изгубио живот 1976. године, руководство Радио Београда поставља за шефа Народног оркестра кларинетисту Божидара Бокија Милошевића. Оркестар се проширује и постаје Велики народни оркестар. Године 1980. Велики народни оркестар трансформисан је у два: Народни оркестар и Народни ансамбл. Народним оркестром, који је традиционално усмерен ка правим исконским, музичким и уметничким вредностима, од 1981.године руководи солиста на хармоници Љубиша Павковић.  Учествовањем на најугледнијим музичким манифестацијама, овај оркестар састављен од врхунских музичара, остварио је велики број награда и признања и постао институција  српске националне музике. Од јануара 2010. године шеф  Народног оркестра је солиста на хармоници Влада Пановић који наставља традицију својих претходника. Од прве поставке која је бројала пет до седам чланова, оркестар се ширио и обнављао повременим аудицијама чији су критеријуми били веома високи. Данас чланство броји 19 музичара од којих су тројица са статусом солиста. У традицији дугој 80 година овај оркестар је оставио у Звучном архиву Радио Београда снимке народних песама и игара који представљају музичко благо непроцењиве вредности. Данашња емисија посвећена је шефовима Народног оркестра. Сећање на Царевца и Јашаревића казиваће савременици и колеге из оркестра, а Боки Милошевић, Љубиша Павковић и Влада Пановић говориће о својим визијама, као и проблемима са којима се оркестар суочавао. У емисији се могу чути нумере: "Стара Шапчанка", "Бојарка", "Мељачко коло", "Зашто питаш кол'ко ми је лета" у интерпретацији Василије Радојчић, "С оне стране Мораве" пева Драгољуб Лазаревић, "Сплет из Шумадије", "А куде си била кара Коцо" изводи Станиша Стошић, "Соња" пева Предраг Цуне Гојковић, "Сплет народних мелодија" и друге.

- Учесници: Мирјана Дробац, Бранко Белобрк, Бранимир Ђокић, Ружица Велимировић, Божидар Милошевић, Љубиша Павковић, Влада Пановић, саговорник Сандра Милошевић
- Сценариста и водитељ Сандра Милошевић, сниматељ Тихомир Митровић, асистент сниматеља Милорад Мићић, сниматељ звука Александар Арнаутовић, микроман Миљан Грубановић, расветљивач Раде Веселиновић, сарадник сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, монтажер Мирјана Радичанин, монтажер реализатор Бранислава Петровић, уредник Бојана Андрић
- Премијерно емитовање; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Уторак, 02.06.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора":  О генерацијама ученика ЕТШ "Никола Тесла" који су током протеклих пола века радили или и данас раде у РТБ-РТС

Радиотехникум: Послератно школовање - за серију емисија "Теслаши" о генерацијама ученика ЕТШ "Никола Тесла" који су током протеклих пола века радили, а и данас раде у РТБ-РТС, уредница Вера Милеуснић истраживала је почетке електротехничког образовања у нас. О тим временима сведочили су ветерани РТС, некадашњи ђаци из неколико генерација, подсећајући се школовања, али и оних животних борби кроз које су у то време пролазили. У јесен 1947. Комитет за радиодифузију Владе ФНРЈ формирао је школу са интернатом "Радиотехникум" у просторијама предајника Радио-Београда у Батајници, Батајнички пут бр. 24, којем се 1949/1950. припаја Одсек слабе струје из Средње техничке школе у Панчеву (основана 1946), у улици Лава Толстоја бр. 30. По одлуци Инспектората Народног одбора града Београда школа и интернат се фебруара 1952. селе се на Дорћол, у Дунавску 34. Одлуком Савета за просвету и културу НР Србије обједињују се Радиотехникум, СТШ за слабу струју при ПТТ Југославије и радио смер при техничкој школи СУП- а Југославије, те настаје средња техничка школа под именом "Никола Тесла", 1952. годину. Коначно, утемељење Електо-техничке школе "Николе Тесла" завршава се 1956. године припајањем електротехничког смера из СТШ "Петар Драпшин" и пресељењем у зграду тадашње IV гимназије у улици Народног фронта (сада Краљице Наталије) бр. 31. "Радиотехникум" као какав расадник дао је многе техничаре, а што се нашег интересовања тиче пре свега за студијску и емисиону технику радија и телевизије. Будући да су се на овим адресама школовали млади из свих крајева Југославије, после школовања, они су се враћали у своје крајеве и запошљавали РТВ центрима у Сарајеву, Загребу, Скопљу, Титограду... У првом делу емисије, ова необична екскузија са 13 ђака, из неколико генерација, посећује школу у Панчеву. У првој емисији снимљеној у Средњој техничкој школи у Панчеву, о упису и првим данима школовања прожетим оскудицом у тешким временима после рата, потребама за новим школованим кадровима и слабим материјалним могућностима и друштва и појединца присећају се Момчило Живић, Олга Милићев Ђурић, др Стева Ђурић и Зора Димитријевић.

- Учесници: Момчило Живић, Олга Милићев Ђурић, др Стева Ђурић, Зора Димитријевић и ђаци из других школа Остоја Павловић, Мирослав Симовић, дипл. инж. др Милан Седлар, Драгиша Ћирковић, дил. инж. Ксенија Кнежевић, инж. Славко Симић, Буда Томановић, Павле Павловић
- Уредник-истраживач и саговорник Вера Милеуснић, сниматељ Борислав Ристовић, сниматељ звука Драган Север, расветљивач Драган Урошевић, возач Небојша Станковић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, монтажер-реализатор Бранислава Теодосић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 26.03.2009, премијерно емитовано 03.11.2010, репризирано 02.02.2011; Редакција за историографију

Уторак, 02.06.2015. на РТС Дигитал

Избор из ранијих "Трезора":  Први део "Уметничке вечери" о песникињи Емили Дикинсон, затим адаптација монодраме о њеном животу и стваралаштву

Емили Дикинсон, први део - Америчку песникињу Емили Дикинсон (10. децембар 1830 - 15. мај 1886) сматрају једном од највећих песникиња свих времена. За живота објавила је само неколико песама, а постхумно је откривено преко 1000 песама које су затим објављене у шест томова, подељене у четири категорије: песме о природи, времену и вечности, љубави и животу. Гледаћете  реконструкцију емисије "Уметничко вече" која је приказана у четвртак, 11. септембра 1986. на Другом програму ТВБ у 21.25 која је садржавала анкету Миле Костић спроведену међу гледаоцима после представе на сцени "Бојан Ступица" ЈДП-а Лепотица Амхерста редитеља Владе Петрића (премијера 09.01.1985) и уводник уредника Џевада Сабљаковића, затим је емитована у целини ТВ драма Лепотица Амхерста, произведена 1985, у адаптацији и режији Станка Црнобрње.

- Учесници: Мила Костић, Џевад Сабљаковић
- Премијерно емитовано 11.09.1986, Уметнички програм ТВБ; репризирано 17.05.2011. у "Трезору"

Лепотица Амхерста, први део - Адаптација монодраме коју је Владимир Петрић режирао у Југословенском драмском позоришту, приказује живот и песничко стваралаштво америчке песникиње Емили Дикинсон. У овом комаду Емили говори о односу према оцу, као и о својој неоствареној љубави...

- Улоге: Дара Чаленић, Ферид Карајица, Љиљана Благојевић, Риалда Кадрић, Стојан Дечермић, Дубравко Јовановић, Олга Познатов, Горан Букилић и др.
- Писац Вилијам Лус, сценограф Милица Ејдус; костимограф Нада Перовић; техн. вођство инж. Андреј Баранов; сниматељ звука Милорад Мартиновић; мајстор светла Ружица Тубић; слика Бранислава Вујић, Зоран Митровић, Радомир Живановић; електронска монтажа Радивој Милојковић; камермани Слободан Обрадовић, Бранислав Кузмановић; редитељ Станко Црнобрња
- Произведено 1985, премијерно емитовано 1986, Редакција драмског програма, уредник емисије Радомир Путник; репризирано 17.05.2011. у "Трезору".