Сусрет на Елби - ватра на небу

Од тренутка кад су се савезничке трупе искрцале у Нормандију, спајање са јединицама Црвене армије било је неизбежно - али тога су се сви прибојавали. С обзиром на узајамно неповерење и различите погледе на судбину света, политичари су се озбиљно плашили исхода овог сусрета.

У пролеће 1945. године на европским путевима владала је права пометња. Уплашени Гебелсовом пропагандом да ће их Совјети све депортовати у Сибир, Немци су бежали ка англо-америчким трупама. Затвореници из тек ослобођених концентрационих логора покушавали су да пронађу своје породице. Они који су били на принудном раду у Немачкој желели су да се врате кућама. Једнако хаотично стање било је и на фронту.

На Јалти је одлучено на који ће начин Немачка бити подељена и где ће доћи до сусрета две војске.

Обе војске су добиле прецизна упутства докле треба да напредују, али број спорадичних акција се повећавао, што је озбиљно претило да пређе у отворен конфликт. Била је потребна нека природна граница, а најбољи избор је била река. Та река је била Елба. Била је најпогоднија јер је текла од југа ка северу земље као последња велика природна препрека на путу савезничке војске између Рајне и Одре.

 

број коментара 0 Пошаљи коментар