Трезор

Од Косова до Будима, и даље, Велика сеоба, 2. епизода - Савез хришћанских сила и Света лига ратовали су против Османског царства. Аустријска војска је успешно ратовала, ослободила је Угарску, Србију и продрла до Македоније. Приликом проласка кроз Србију, Срби су подигли устанак и прикључили се аустријској војсци 1690. године. Тада је Француска напала Аустрију, па се аустријска војска повукла из Србије на леву обалу Дунава и Саве. На челу је био Пећки патријарх Арсеније III Чарнојевић. Године 1690. у Београду је одржан црквено-народни сабор. Срби су поставили захтев о неком свом изабранику, епископу Исаију Ђаковићу и послали су га аустријском цару Леополду и тражили од њега да дозволи да се населе и да им гарантује црквено-школску аутономију. Послао им је повељу у којој им дозвољава да се населе све до Будима и Коморана и гарантовао им је црквено-школску аутономију уз услов да они буду аустријски војници. Овом повељом је озакоњен положај Срба у Угарској.

- Улоге: Гојко Балетић, Раде Марковић

- Премијерно емитовано 21.09.1990; Редакција школског програма, уредник Ибрахим Хаџић

Урош Кнежевић: Стефан Книћанин, Једна слика, једна прича - Тридесетих година 19. века у српској средини догађале су се значајне политичке и друштвене промене. Ослобађањем од турске власти долази до успостављања и напретка српске државе и Београда као његовог центра. Тих година у Србију долазе бројни сликари који желе да помогну развоју српске државе. Један од њих је и Урош Кнежевић, који се по доласку определио за сликање портрета. Поверена му је и израда преко 20 портрета знаменитих српских личности тог времена. Иза њега је остало преко 200 портрета који представљају својеврсно сведочанство српског друштва. У данашњој емисији посебно се анализира портрет знаменитог српског војсковође Стефана Книћанина.

- Сценариста и водитељ Тијана Палковљевић, директор фотографије Мирољуб Поповић, асистент сниматеља Александар Агбаба, расветљивач Драган Хамовић, графичка обрада Снежана Врањковић, сниматељ звука Драган Ушендић, музички сарадник Милица Гајић, обрада звука Зоран Филиповић, монтажер Александар Андријевски, редитељ Живота Пауновић, уредник Љиљана Страхињић

- Премијерно емитовано 30.04.2003, Редакција школског програма, уредник Младен Мијановић

Уторак, 27.01.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Колегијална сећања на Бату Грбића и два његова дела: "Fresca Viva" и "Четрдесетпрва"
 
У част Бате Грбића - Млади Милош Митић-Циле, асистент уметничког директора фолклорне секције АКУД "Иво Лола Рибар", иако Бату није упознао диви се његовом раду и труди да сачува успомену на како он каже "човека који игра по облацима". Слободан Тубић-Туба играч "Кола", сада пензионер, радо се сећа рада са Батом и објашњава колико је био добар човек и постао велика легенда, предан игри и кореографском раду као и преношењу свог знања и искуства на млађе ...

- Учесници: Милош Митић-Циле, Слободан Тубић-Туба, саговорник Бојана Андрић

- Сниматељ Андреј Оштрбенк, сниматељ звука Миљан Ђукић, микроман Миљан Грубановић, расветљивач Предраг Борковић, сарадник сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажер Нада Додиг Зилџић, уредник Бојана Андрић

- Снимано 6.11.2014, премијерно емитовано 13.01.2015; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић
 
Fresca Viva, Мала школа фолклора - Бата Грбић говори како је дошао на идеју да реализује ово музичко-сценско дело: "Осамдесетих година снимао сам серију о фрескама и готово 120 дана обилазио манастире радећи свој посао. Тако у једном манастиру у Леснову у Македонији у припрати спазио сам једну фреску која се зове "Коло" јер је ту осам играча, држе се за појас као код нас кад се игра "Чачак", то је било до те мере импресивно и тада је почела да се рађа идеја о једном приказу или везивању наше богате традиције народног стваралаштва, желео сам да некако то вежем за фреско сликарство. Пронашао сам неколико тих фресака у којима има покрета као што је "Коло" као што је "Ругање Христу" у Старом Нагоричану, као што је "Каиново поклоњење" у манастиру Дечани, где се види тај покрет. Ја сам снимио те композиције и онда у задњој пројекцији на позорници пројектовао прво ту слику, па сам онда са костимима прилагођеним том времену и фрескама затицао играче у истој композицији као на фрескама онда сам их осветлио и тада су они оживели. Ја сам оживео те играче и они су нешто од тога одиграли и то се зове "Fresca Viva - оживљена фреска". Овако је "Политика", 14. марта 1985. најавила премијерно извођење овог дела: "Уметнички спектакл Fresca viva, чију ћемо премијеру видети вечерас у Сава центру, замишљен је као сценски приказ народних обичајних игара инспирисаних средњовековним фреско-сликарством. Уз помоћ сценографије, музике, костима, атрактивног осветљења, слајдова познатих фресака, педесетак девојака и младића, чланова ОКУД "Иво Лола Рибар" и ансамбла "Ренесанс", покушаће игром и песмом да оживе чувене ликове и догађаје са нашег зидног сликарства. Иницијатор, кореограф и коаутор сценарија (заједно са Арсом Милошевићем) за ову представу је Бата Грбић, аутор музике Срђан Барић, уметнички руководилац Владета Влаховић, костимограф Љерка Калчић, мајстор светла Здравко Игњатовић. Режисер је Арса Милошевић."

- Учесници: Миленко Лазић, Братислав Бата Грбић, ОКУД "Иво Лола Рибар"

- Релизовала екипа Телевизије Београд

- Произведено 2002; Програм за иностранство, уредник Весна Нешовић; репризирано 13.01.2015. у "Трезору"

Четрдесетпрва - из серије Један човек једна песма. Емисија је била посвећена 30-годишњици револуције. На стихове Бранка Ћопића ("На Петровачкој цести", "Марија на Пркосима", "Херојева мајка"), музику је компоновао Корнелије Ковач. Кантату "Четрдесетпрва" изводи "Корни група" са певачима Дадом Топићем и Јосипом Лисац. Иако су договори око настанка ове емисије трајали готово две године, снимљена је у једном даху, за 27 минута, колико и траје, и то једном електронском камером, у једном једином кадру, из руке Братислава Бате Грбића. На ТВ фестивалу Блед '71. учествовала је у категорији озбиљне музике. За "Трезор" емитован 8. јула 2003, Бата Грбић је коментарисао како се припремао и како је снимио "Четрдесетпрву", у пролеће 1971, у Студију I у Абердаревој, камером "Тхомсон", без прекида, у једном кадру 27 минута, колико поема траје. Ту верзију емисије, са коментарима Бате Грбића, приказујемо данас.

- Учесници: Корнелије Ковач и "Корни група", Дадо Топић, Јосипа Лисац

- Стихови Бранко Ћопић, композитор Корнелије Ковач, сценариста Слободан Новаковић, сценограф Мома Капор, сниматељи звука инж. Теодор Андрин, Милош Љуцовић; музички уредник Миливоје Марковић; слика Ирена Милошевић; светло Здравко Игњатовић; миксер Бранка Гркинић; магнетоскоп Слободан Перишић; техн. вођство инж. Михаило Радовић; организатори Слободан Ђорђевић, ЗлатаМарјановић; секр. режије Милана Стојановић; асист режије Брана Дамњановић, камерман Братислав Грбић, редитељ Јован Ристић

- Снимано 15.03.1971, премијерно емитовано у термину "Музика за старе и младе" 24.03.1971, Редакција забавно-хумористичког програма, уредник Миодраг Маринковић; репризирано 08.07.2003; 28.01.2004; 01.02.2005; 26.03.2008; 13.01.2015. у "Трезору"

Уторак, 27.01.2015. на РТС Дигитал

Избор из ранијих "Трезора":  Други део емисије о етномузикологу Љубинку Миљковићу и емисија Чардак из 1972. године

Сећање на Љубинка Миљковића, други део - Трећа емисија серије Док је света и века. У овом делу емисије о Миљковићевом раду и сарадњи говоре његови савременици, сарадници и поштоваоци његовог истрајног рада. Говори се о чувеним серијама, за које је писао сценарија, попут Места знана, а времена давна, Путем мелографа, Село моје и других, које су значајно допринеле очувању изворне народне музике и обичаја.

- Учесници: етномузиколог Јелена Јовановић, истраживач комуникација Првослав Плавшић, уредник Божидар Пантић, етномузиколог Мирјана Дробац и виолиниста Бранко Белобрк

- Техн. вођство Љубомир Матешић и посада Студија XI, сниматељи звука Славиша Лепојевић, Ненад Јеремић, дизајнер светла Бранко Ранђеловић, камерман Јован Радовић, сценограф Петар Ђиновић, редитељ снимања Драган Ковачевић; сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић; реализација Сандра Милошевић, графичка обрада Иван Јевтић, РЕМ монтажер Милорад Ћитић, монтажер-реализатор Бранислава Теодосић, уредник Бојана Андрић

- Снимано 5.03. и 17.06.2010, премијерно емитовано 18.01.2011, репризирано 06.09.2013, Редакција за историографију

Чардак, Места знана, а времена давна - Ова серија је снимана 1972/73 године и имала је преко десет емисија, неки од наслови су Мераклије, Аласи, Раскршћа, Берба грожђа, Перивоји, Воденице... за све емисије музичке записе и сценарио написао је етномузиколог Љубинко Миљковић, сниматељи су били Вуко Карановић и Никола Ђоновић, редитељ Слободан Радовић, а уредник серије Божидар Пантић. Емисија је снимљена у аутентичном амбијенту старог Врања, у дворишту једне старе врањанске куће препуне јоргована, винове лозе и другог зеленила. Приказан је врањански обичај везан за одржавање посела под чардаком. У емисији учествују и ансамбл народних игара из Врања који су старим врањанским песмама попут "Петлови поје", "Превари се стари Мета", "Нане, мило нане" и других дочарали приказ овог некадашњег обичаја.

- Сценариста и музички записи Љубинко Миљковић, сниматељ Вуко Карановић, редитељ Слободан Радовић, уредник Божидар Пантић

- Премијерно емитовано 16.07.1972, Редакција музичког програма, уредник Слободан Хабић; репризирано 17.12.2004; 18.01.2011; 06.09.2013. у "Трезору".