Други век: Славко Штимац - Кад је филм живот

Први филм "Вук самотњак" снимио је са једанаест година. Са непуних 15 година имао је четири главне филмске улоге, а потом отишао у Београд где је одиграо чувеног Перу Трту у "Специјалном васпитању". Са свега двадесет година играо је у култним филмовима југословенске кинематографије "Ко то тамо пева" и "Сјећаш ли се Доли Бел".

Како тада, тако и данас - после пуне 42 године и више од 40 играних филмова, Славко Штимац игра самоуверено, с лакоћом, једноставношћу највећих и мудрошћу најискуснијих.

Није студирао глуму. Није имао времена за то а можда га и не би примили на факултет. Штимац је глуму стварао пред камерама које су осећале и преносиле на платно његову специфичну изражајаност, глумачку и људску слојевитост, аутентичност и сугестивнист којима се верује.
Велике и значајне улоге Славко Штимац је остварио у Кустуричиним филмовима "Подземље"("Underground")и "Живот је чудо" у коме нас је натерао да схавтимо да одавно има више од 40 година и да више није онај мали које је са 25 година играо клинце, да се искусан живот види у његовим карактерима и да се верује његовим младоликим борама. Потврдио је то улогама у "Турнеји", "Оптимистима", "Кориолану", "Непријатељу", а посебно у филму Горана Рушиновића "Бјуик ривијера".

Ненаметљив, паметан, занимљив, духовит, честит, лепо стидљив, Славко Штимац у емисији "Други век" говори о одрастању и сазревању пред камерама, о исксутву са Семом Пекинпоом, еротским сценама, односу према старијим и познатијим колегама, способности да истрпи туђу глуму и трансформише је у нови филмски квалитет.

Уредник и аутор Небојша Поповић, сниматељ Раде Бубало, монтажер Мирјана Митровић.