Милан Ковачевић матурирао је 1933, апсолвирао 1939. на грађевинараству Техничког  факултета у Загребу. Од 1937. до 1939. био је технички референт Југословенског лакоатлетског савеза (савезни капитен), а од 1939. године уредник гласила "Атлетика" и "Илустрованих спортских новости" у Загребу. После рата до 1952. заменик гл. уредникаи у "Спортској књизи". Од јула 1952. до краја септембра 1958. је пом. гл. уредника листа "Спорт" НИП. Од 1958. до пензије 1978. године, је у Телевизији Београд: уредник за спорт у Новинарском сектору, уредник Спортске редакције у Актуално-информативном сектору, аутор и уредник емисије Караван. Најзапаженије резултате у новинарству Милан Ковачевић је постигао путописним емисијама Камером кроз свет, а пре свега у Каравану, којем је посветио две деценије, ако рачунамо годину 1963. као почетак емитовања Каравана и 1983. годину када је припремио последњу емисију ове серије. За свој рад Милан Ковачевић је добио више одликовања и друштвених признања. Први је радник Телевизије Београд који је за своје телевизијско стваралаштво добио Седмојулску награду СР Србије.

Реч две о Милану Ковачевићу - Првослав С. Плавшић, дугогодишњи Директор Центра за истраживање програма и аудиторијума РТБ-РТС и главни и одговорни уредник јединственог часописа "РТВ Теорија и пракса", казује своја сећања на Милана Ковачевића, о његовом карактеру, систематичности и преданости раду. Анегдотама о њему још више оживљава његов лик. Ево једног од неколико цитата који ће се чути у емисији. У разговору са уредницом часописа "РТВ теорија и пракса" Аном Шомло, 1965. године Милан Ковачевић каже: "Први пут сам гледао телевизију 1948. године на Олимпијским играма. Био сам члан наше новинарске екипе и Енглези су вршили пренос, а ми смо у Олимпијском селу пратили програм. То је био први ТВ пренос на свету. Били смо прилично запањени и сећам се да сам тада мислио да нећу доживети да у Југославији видим телевизију. Али, само десет година  после тога ја сам радио на телевизији."

- Учесници: Првослав С. Плавшић, психолог и истраживач комуникација, саговорник Бојана Андрић

- Дежурна екипа стидија X, редитељ Ратко Радовић; организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Игњатовић, графичка обрада Драган Владисављевић, монтажери Јован Бановић, Нада Додиг, уредник Бојана Андрић

- Снимано 01.01.2015, Премијерно емитовање, Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Београд - продужења, Караван - Најава у "Политици", 12. новембар 1978: "О широј административној територији Београда. Обреновац и Барајево као примери варошких и сеоских општина које се укључују у метрополу. Прво српско дипломатско писмо послато је из села Забрежја. Два догађаја у селу Скели. Екипа "Каравана" је обишла воденицу проте Матеје у Бргулама. Задружни дом на темељима старих споменика. Како је руски путир доспео у цркву у Бачевцу. Хаџи Рувимов крст у Вранићу. Црква брвнара у селу Орашцу пред којом је гуслао Филип Вишњић. Како се током векова насеље из каменог доба претворило у модерну градску четврт у Барајеву. То су углавном теме претпоследње емисије циклуса о Београду и околини, аутора Милана Ковачевића."

- Аутор Милан Ковачевић, сарадник Весна Рогановић, сниматељ Велибор Андрејевић, Драган Кулишић; музички уредник Доријан Шетина, синхронизација Рихард Мерц, Ђуро Предојевић; продуцент Владимир Папић, организатор Милија Ивановић, монтажер Надежда Ивовић

- Премијерно емитовано 12.11.1978, Редакција документарног програма, уедник Благоје Лазић