Трезор

др Јован Бата Коњовић, позоришни и ТВ редитељ (Земун, 23. јул 1910 - Београд, 18. јануар 1985)

ТВ и позоришни редитељ, један од оснивача Телевизије и први уредник Драмског програма Телевизије Београд. Завршио је Филозофски факултет у Загребу на Групи за историју уметности, 1938. где је и докторирао. Још 1931. учествује у стварању Пучког театра у Загребу. Када је Пучки театар, 1934, престао са радом, Јован Коњовић прелази у Радио Београд, као уредник Литералне редакције, где је режирао и наше прве уживо изведене радио драме. После рата постаје директор драме у Српском народном позоришту у Новом Саду, где је остварио најбоље режије и добио златну медаљу "Јован Ђорђевић". Почетком 1957. поново се прихвата пионирског посла и улази у најужи тим оснивача Телевизије Београд, у којој је био први уредник Драмског програма, а после 1962, до одласка у пензију 1972, радио је као редитељ. У Телевизији Београд остварио је значајан редитељски опус, од прве драме "Ноктурно" Александра Обреновића 1958. до "Звездане прашине" Душана Ковачевића 1976. године.

Фарса о Патлену - адвокату Патлену посао баш не иде како треба, па улагивањем и слаткоречивошћу искамчи од трговца на вересију шест лаката сукна да обрадује своју жену, а затим се начини болестан, када сукнар дође по обећани новац. Патлен се претвара да бунца уносећи у језик комада читав низ искварених дијалеката и неолатинштину, што сукнара увери да ту нису чиста посла и наведе га да одустане од истеривања дуга од тобожњег самртника. Затим Патленове адвокатске услуге затражи пастир кога исти сукнар оптужује да је изео добар део слада повереног му на чување. Ту настаје коначан заплет, а затим сцена на суду, врхунац радње и завршница у којој је и мудријаш Патлен надмудрен. Од свих средњовековних фарси ова француска, непознатог аутора, нема премца по популарности, броју издања, прерада и инсценација. Домишљати преварант Патлен толико је постао популаран још у петнаестом веку, да се претворио у сценски тип који се појављује и у другим фарсама непознатих аутора.

- Улоге: Мија Алексић, Дара Чаленић, Ђорђе Пура, Никола Симић, Мића Томић 

- Превод Радоје Татић, музика Миодраг Илић Бели, драматург Мирослав Караулац, контрола камере Ирена Милошевић, мајстор светла Здравко Игњатовић, микромани Владо Дујић, Јово Џабић; видео миксер Павле Марковић, тон мајстор Душан Станчевић, магнетскоп инж. Љубомир Чоловић, техн. вођство Мирјана Величковић Жујић, организатори Милорад Бајић, Злата Марјановић; музички сарадник Драган Ценерић, костимограф Данка Павловић, сценограф Миомир Денић, камермани Војислав Лукић, Сретен Станојевић, Божидар Николић, Драгољуб Ђорђевић; секретарица режије Љубинка Курузовић, асистент режије Драгослав Миловановић, редитељ Јован Коњовић

- Премијерно емитовано 02.03.1970, Редакција играног програма, уредник Василије Поповић