Двадест пет година редовног емитовања једне серије уметничке музике - као што је то случај са серијом "Недељом увече" - представља ретку појаву и за средине са много дужом музичком традицијом од наше. Од првог тренутка успостављена је жива комуникација са гледаоцима: из уметничке понуде коју емисија пружа и реаговања гледалаца на ту понуду образују се модели који се кроз ту двосмерну везу мењају, надграђују и тако се ствара једна жива материја која се непрестано гиба, па свака емисија представља нову авантуру - и за ауторе и за гледаоце. Али, до тога не би могло да дође да не постоји један чврст, јасан и непоколебљив основни концепт који се ослања на саму природу телевизијског медија.

Серија се појавила на програму Телевизије Београд 6. јануара 1990. године под називом "Суботом увече". Наиме, средином 1989. године у Музичкој редакцији је одлучено да се сачини програм који ће се од дотадашњих разликовати по томе што ће бити отворен за ту двосмерну комуникацију. Задатак је поверен Снежани Николајевић, тада већ искусном уреднику, која је имала знатно искуство у том погледу у Школском програму, где је скоро 10 година уређивала серију "Јавни час" и знала је да треба пре свега да се усредсреди на концепт и да око њега окупи најбољи ТВ ствараоци. У конципирање серије одмах су се укључили и редитељ Александар Мандић, који је у то време неприкосновено владао и техником и есететиком живог програма, и водитељ Дејан Ђуровић, који је био спреман да своја искуства из домена радија потпуно подреди законитостима ТВ медија. Радило се неколико месеци пре него што се прва емисија појавила на програму. Сачињен је драматурски костур који је остао изнад свих догађања која су следила у том узбурканом времену и која су, неминовно, утицала и на естетику и поетику телевизије. Серија је пуних 15 година била на програму сваке прве суботе у месецу.

Од јануара 2005. серија се емитује недељом, па је, сходно томе, променила име у "Недељом увече" - задржавши исти основни концепт музичког контакт програма. У том тренутку је значајно освежење донела Катарина Ерић, глумица и пијанисткиња, која се придружила Дејану Ђуровићу и која од тада заједно са њим води емисију. Године 2006. и 2007. емисије су реализоване као дуплекси. Најпре је тако обележена значајна годишњица наше музичке културе - 150 година од рођења Стевана Стојановића Мокрањца: представљени су најбољи хорови у појединим срединама - Новом Саду, Пожаревцу, Крагујевцу, Београду, Ваљеву, Нишу, Бања Луци... А 2007. године, настављујући напоре на деметрополизацији музике, серија је обишла оне градове у Србији у којима је деловањем појединих ансамбала формиран специфичан музички миље.

У току четврт века емисије су режирала тројица редитеља, све снажне уметничке личности и индивидуалности. Мандић је, на пример, непрестано тражио акцију, доводио пренос до високе емотивне тензије. Затим је редитељско кормило преузео Михаило Вукобратовић. Радио је са лакоћом и елеганцијом, мирно, сталожено и ауторитативно, увек са осмехом и љубазношћу и трудио се да сваки гост и свака појава буду детаљно визуелно обрађени, са пуно документарног материјала. Највећи број емисија, преко 150, режирао је Мишко Милојевић који се труди да у сваком потезу пружи пуно естетике и покаже свој смисао за лепо - за леп кадар, за лепу композицију, за леп редослед кадорва, за лепу секвенцу. Као велики зналац телевизијске технике и технологије, у великој мери унапређује редитељски план и њиме утиче на презентацију и поимање садржине.

Кроз серије "Суботом увече" и "Недељом увече" прошао је велики број најзанимљивијих личности из нашег музичког и културног живота - по неким подацима, око 1000 истакнутих музичара; али, исто тако, скоро да је тешко пронаћи неко значајно изводјачко име које је стасало у овим годинама, а које није, као млад, успешан извођач, представљено публици кроз ове серије. Топ листа дела класичне музике, која је саставни део концепта, садржала је увек најквалитетније снимке страних извођача. Тако је овај програм постао оаза у којој гледаоци могу да чују одличну музику, сјајне интерпретације, да упознају занимљиве уметнике, да сазнају новости из музичке сфере и да својим предлозима утичу на коначну садржину емисије.
"Комбинујући жива извођења са разговорима у студију, гласање за топ листу, извештавање о догађајима код нас и у свету, најаве концерата, приказе носача звука, стручних часописа, књига.... ова емисија је искористила разноврсна, но једноставна а делотворна телевизијска својства за бављење озбиљном (класичном, уметничком) музиком..... А сврха ове серија одувек је била да пружи задовољство онима који ту врсту музике воле - и да учини да таквих буде што више. Популаризација, дакле. Али без баналне нападности и дидактичности, већ префињено, срдачно, присно". (Бранка Оташевић у "Политици" 13. децембра 2009, поводом две деценије емитовања серије).

У недељу, 4. јануара 2015, на програму је 248. емисија ове серије, у којој ће се појавити пијаниста Ратко Мартиновић, бандеониста Александар Николић са пијанисткињом Иваном Николић, гудачки квартет "Маестозо" који чине студенти Факултета музичке уметности у Београду и виолиниста Давид Хорват, добирник награде Артлинка као најперспективнији млади музичар 2014. године. Музиколог Бранка Радовић, директорка театра "Мадленијанум" и диригент Сранко Јовановић увешће гледаоце у Штраусову оперету "Бечка крв" из које ће бити изведен секстет из другог чина.

Емисију потписује стална ауторска екипа - водитељи Дејан Ђуровић и Катарина Ерић, уредник Снежана Николајевић и редитељ Мишко Милојевић.