Енциклопедија за радознале

Пећина у Брежју

Шалитрена пећина, позната у литератури и као Велика Рибничка пећина, смештена је у клисури реке Рибнице, у селу Брежје, удаљеном око 6 км од Мионице. Откривена је током рекогносцирања долине реке Рибнице које је, крајем седамдесетих година прошлог века, обавила група младих истраживача из Ваљева. На основу досадашњих сазнања може се рећи да Шалитрена пећина представља најбогатије и најзначајније палеолитско налазиште у Србији, једино граветијенско налазиште на простору западног Балкана, а свакако једно од најбогатијих и најзначајнијих горњепалеолитских налазишта у југоисточној Европи.

Новопазарска бања

Термоминералне изворе Новопазарске Бање први су каптирали Римљани. Током средњег века то је значајно српско лечилиште, јер се у непосредној близини налазе историјски значајни објекти: Петрова црква, манастир Сопоћани, као и град Рас, прва српска престоница из доба Немањића. За време Турака добија назив Илиџа. На остацима римског купатила, Турци су саградили два купатила-амам од којих је један сачуван и још увек служи гостима.

Бачка тврђава

Тврђава у Бачу представља најзначајније и најбоље очувано средњовековно утврђење на подручју Војводине. Први помен имена и догађаја који се условно могу повезати са овим насељем потичу из времена цара Јустинијана. Бач се помиње у новели из 535. године, у контексту стварања нове византијске архиепископије и приклјучења дела провинције Јустинијане Секунде "quae in Bacensi est civitate".

Зграда музеј Зајечару

Музеј у Зајечару спада међу најзначајније културне установе Тимочке крајине. Славу дугује понајвише налазима из Гамзиграда који се овде чувају. Међу изузетно вредним експонатима истичу се: глава цара Галерија - његов једини портрет, израђена од драгоценог црвеног порфира, мозаици са представом Диониса и лавиринта, као и натпис са именом палате. Зграда у којој се музеј налази саграђена је 1927. године, за потребе Војне установе за пројектовање путева.

Сниматељ: Периша Ђинђић
Стручни сарадник: Милутин Дедић
Аутор: Миодраг Зупанц