Трезор

Драгољуб Драган Недељковић, из циклуса Извесна питања - Из приповедања Душки Врховац: "Рођен сам у Равњу, ту је била последња трагична битка И српског устанка... Хадук Станко и његов Зека Буљубаша кад им нестало џебане бацали су кошнице на Турке, али битка је изгубљена и јуначки су изгинули, ту је тај шанац на Равњу, ту је и споменик Зеки Буљубаши који је подигао мој теча, који је био управитељ школе у Равњу, а због његовог службовања су моји родитељи дошли из Срема. Ту је близу Црна Бара и кућа Хајдук Станкова која је сада музеј... ја волим тај крај, али су сви моји из Срема... Дед је мој из Новог Сада, лечио га је чика Јова Змај, а прадед Никола је један од оснивача Српског народног позоришта... Живот човеков је као река, има свој извор свој ток, своје слапове и своје ушће. Ја се приближавам ушћу". И даље казује проф. Недејковић "... Ми јесмо Европа, источно Балканско крило европске цивилизације. Балканци су Хомер, Платон и Аристотел, трагичари Софокле, Еурипид према томе извори Европске кутуре су на Балкану. Ми тога треба да будемо достојни и свесни и да то носимо у себи и да сматрамо својим духовним простором. И када то заборавимо ми постајемо инфериорни... Касније, ту је Византија која је била и те како просвећена и штета је што западна Европа то често заборавља, она не сме жртвовати то источно православно крило своје сопствене културе"..

Академик Драгољуб Недељковић, један је од водећих југословенских слависта и угледни европски компаратиста. Основну и средњу школу завршио је у Руми, а Филолошки факултет у Београду. Упоредно је студирао и француску књижевност на Сорбони, докторат стекао на Универзитету у Стразбуру, а француски државни докторат одбранио на Универзитету у Бордоу. Био је професор Универзитета у Београду и Француској. Редовни је члан Европске академије наука, уметности и књижевности са седиштем у Паризу. Саветник је у извршном телу Европског друштва културе у Венецији и председник Српског центра Европског друштва културе, члан Удружења књижевника Србије. Аутор је око 400 стручних и књижевних огледа на српском и другим језицима, објавио је 20 књига.

- Учесници: академик Драгољуб Драган Недељковић, саговорник Душка Врховац Пантовић

- Реализација: Раде Пејчиновић, Саша Кнежевић, Магдалена Шарић, Ненад Џодић, Александар Лазаревић, Марко Драгојевић, Миленко Јовановић, Душан Кнежевић, уредник серије Душка Врховац Пантовић

- Произведено 1998, Редакција документарног програма, уредник Божидар Николић; репризирано 31.10.2012. у "Трезору"

Уторак, 02.12.2014. на РТС САТ
Избор из ранијих "Трезора": Разговор са пиониром Телевизије Београд, камерманом Александром Радосављевићем,
званим Аца Гренџер

Аца Гренџер (Лесковац, 25.02.1931. - Београд, 12.08.2009.) камерман у ТВБ од 1959 до 1996. Разговор који је "Трезор" снимио 2004. године са Александром Радосављевићем само делимично представља сећање на богату биографију овог пионира и доајена Телевизије Београд из богатог радног века од 1959. до 1996. Скоро да нема шпице ТВ драме снимљене током шездесетих а да није потписана његовим именом у репрезентативној камерманској постави: Александар Радосављевић, Александар Рибић, Миле Стефановић а седамдесетих овим доајенима се придружује и Слободан Обрадовић... Иста екипа снима подједнаким жаром директне преносе великих спортских такмичења, политичких скупова и квиз емисија. Цео свој век провео је уз електронску камеру снимао за драмски, културно забавни, дечји, информативни и научни програм.

- Учесници: Александар Радосављевић, саговорник Бојана Андрић

- Сниматељ Томислав Магочи, асистент Страхиња Малишић, сниматељ звука Драган Радевић, расветљивач Бранислав Димитров, ел. графичка обрада Зоран Андријевић, организатор Александар Радош, реализатор Диана Бошњак, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажери Владица Игов, Зорица Џабић, аутор Бојана Андрић

- Снимано 06.03.2004, премијерно емитовано 12.05.2004, репризирано 25.08.2004; 19.11.2014, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић

Уторак, 02.12.2014. на РТС Дигитал

Избор из ранијих "Трезора":  Разговор дугогодишњих сарадника на заједничким емисијама, уреднице Дуње Блажевић и монтажера Радомира Тодоровића

Уредничка матрица - У јулу 2006. Дуње Блажевић је боравила у Београду то смо искористили за разговор о њеним уредничким и ауторским емисијама и уприличили сусрет са монтажером Радомиром Тодоровићем са којим је радила све програме током десетогодишњег рада на ТВБ. Разговор је био усмерен на рад специфичних емисија у оквиру серије ТВ галерија које су, вероватно, најбољи пример тимског рада двоје стваралаца.

Дуња Блажевић, историчар уметности, од самог почетка (1968) учествује у припреми и оснивању Студентског културног центра који је прва професионална културна институција на Београдском универзитету; директор је Галерије СКЦ од 1971, затим директор СКЦ до 1981; кратко у Центру "Сава" директор за информисање и развој и у том својству доводи галерију "Себастијан" у центар; а затим до 1991. у Редакцији програма из културе уредник визуелних уметности и аутор и продуцент месечног програма ТВ галерија. Од 1991. живела у Паризу, а од 1996. је директор Центра за савремену умјетност у Сарајеву. Снимила је око 60 документарних филмова о новим правцима у савременој уметности и око 20 видео филмова о разним ауторима. Објавиљује у ликовним и међународним часописима о уметности, текстове у оквиру каталога и других публикација. Члан је Међународног удружења уметничких критичара (АИЦА).

Радомир Тодоровић, редовни професор Факултета драмских уметности за предмет Електонска монтажа. Дипломирао на ФДУ у класи проф. Марка Бабца. У Телевизији Београд је од 1972. филмски и електронски монтажер; радио је програме сложене структуре: драмске, серијске, програме из културе. Добитник је награде Удружења монтажера ЈРТ за 1987. ("Маја", режија Сања Ивековић) и за 1988. ("Текући лед", режија Далибор Мартинис). Један је од покретача и првих предавача на предмету Електонска монтажа, а данас је редован професор на ФДУ.

- Учесници: Дуња Блажевић, Радомир Тодоровић, Бојана Андрић

- Сниматељ Дејан Миловановић, сниматељ звука Бојан Ковачевић, графичка обрада Небојша Рашић, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић

- Снимано у Докуменатцији ТВБ, 14.07.2006; премијерно емитовано 31.07.2006, Редакција за историографију

ТВ Галерија: Јосепх Беуyс - емисија о немачком концептуалном уметнику Јозефу Бојсу (1921-1986) приказана је два месеца након његове смрти, а у емисији учествују критичари у уметници који су непосредно контактирали са Бојсом који су га познавали и сретали на разним изложбама, уметничким манифестацијама у инострантву, који  су се дружили с њим у Београду. Емисија садржи снимке из 1974. године са Трећих априлских сусрета проширених медија у СКЦ, када је међу другим светским уметничким именима учествовао и Бојс једним својим специфично изведеним предавањем. "Једно од могућих објашњења феномена Бојса је да је он више него било који савремени уметник оличавао улогу уметника у западном друштву, улогу која је на неки начин остала испражњена а која заправо подразумева спону између света материјалног и духовног, између физичког и метафизичког, између рационалног и ирационалног..." (из исказа Нене Димитријевић)

- Учесници: Дуња Блажевић, Раша Тодосијевић, Нена Димитријевић, Брацо Димитријевић, Марина Абрамовић, Јерко Денегри

- Сценариста Дуња Блажевић, монтажер Радомир Тодоровић, редитељ Милан Пеца Николић

- Монтирано 23.03.1986, Редакција програма из културе, уредница Зора Кораћ; репризирано 31.07.2006. у "Трезору"