Трезор

Душица Манојловић - Разговор са првом уредницом Дечје редакције ТВБ и на почетке њеног рада у Радио Београду, касније и у Телевизији Београд.  Душица Манојловић је апсолвирала педагогију, радила кратко у "Политици", у Радио Београд дошла 1948. године у тадашњу Пионирску редакцију, касније Дечју редакцију, када је уредник био Воја Царић, а сарадници Васко Попа, Олга Влатковић, Цаца Митровић, Љубиша Бачић. Скоро пуних десет година стварала дечји програм покушавајући заједно са свим сарадницима да осмисли нешто ново и занимљиво за децу. Са Лолом Влатковић аутор је прве серије за децу на радију Градић Весељак (коју је касње прилагодила телевизијском изразу). Од 1956. године учествује у припреми програма за увођење телевизије у групи која је формирана под руководством директора Радио Београда Мирка Тепавца, поред Лоле Ђукића, Бранка Поповића, Саше Марковића, Љубомира Зечевића, Игора Леандрова, Владе Митровића, Павла Малетина.

На телевизији је урадила прву серију Ен-ден-динус у режији Вере Белогрлић, серију Позориште шест и пет, писала текстове и адаптирала многа позната дела за децу и омладину. Поново се враћа на Други програм Радио Београда 1966. и остаје до пензије 1976. године. У свом богатом радном веку, Душица је доживела две технолошке револуције које су пресудно утицале, на ауторе, уреднике и целокупно програмско људство: појава магнетофона на радију и појава магнетоскопа на телевизији. Иако је тако, гледаоци неће моћи да виде ни једну емисију коју је Душица потписала као уредник, ни једну са њеним именом на телевизијској шпици, јер ни једна емисија из те најраније, експерименталне фазе емитовања програма није сачувана.

- Учесници: Душица Манојловић, саговорник Бојана Андрић

- Сниматељ Борислав Ристовић, сниматељ звука Драган Ушендић, графичка обрада Горан Ергарац, организатор Гордана Грдановић, избор фотографија Момирка Илић, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић

- Снимано 16.08.2007, премијерно емитовано 16.04.2008; Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић

Уторак, 18.11.2014. на РТС САТ
Избор из ранијих "Трезора": Разговор Душке Врховац Пантовић са Пером Стефановићем, књижевником и хроничарем Приштине
 снимљен 1997. у његовој родној Приштини

Петар Стефановић родио се 1927. године у Приштини, као потомак старе и угледне приштинске породице, чији родослов је познат и забележен за преко три века. Као аутор великог броја књига, познати писац и најбољи познавалац и хроничар Приштине, међу својим суграђанима и колегама уживао је велики углед и поштовање. Волео је и да путује, да упознаје друге градове, земље и културе, али је често понављао да за њега нема веће радости од повратка у свој дом и своју Приштину. Нажалост, иако се томе опирао до последње могућности, и он је, са осталим прогнаним Србим, 1999-те године морао да напусти свој породични дом и свој родни град. Уточиште је нашао у Обреновцу, где је наставио да живи и пише, где су га људи такође поштовали и волели и читали његове књиге, али ништа није могло да надомести "мирис дома" ни умањи тугу и чежњу за насилно одузетим домом и завичајем, који се ничим не могу заменити ни надокнадити. Његов стварни живот остао је у Приштини, у Старој чаршији чији је сваки корак и историју познавао и волео, а како је сам говорио, у Обреновцу није живео, већ само туговао. У Обреновцу се, почетком ове 2014. године, упокојио и, вероватно, вратио јату звезда над његовим завичајем.

Пера Стефановић, Стваралац и завичај - Ова емисија снимана је у Приштини, на улицама и у Старој чаршији, половином новембра 1997. године, а разговор са Пером Стефановићем у његовој кући, у Улици Видовданској 24 (која се данас, зове Улица мајке Терезе). Ово је сведочанство једног староседеоца о некадашњем и о тадашњем животу у Приштини, али и о слутњама несреће која ће тек уследити...

- Учесници: књижевник Петар Стефановић, саговорник Душка Врховац Пантовић

- Уредник и аутор Душка Врховац Пантовић, продуцент Драган Милојковић, организатор Драган М. Богдановић, секретарица Магдалена Шарић, асистент Александар Лазаревић, Александра Лоренцин, Маријан Зекановић, сниматељ Миленко Јовановић, монтажер Александар Мрзић, редитељ Душан Кнежевић

- Произведено 1997, Редакција документарног програма, уредник Божидар Николић; репризирано 31.10.2014. у "Трезору"

Уторак, 18.11.2014. на РТС Дигитал

Избор из ранијих "Трезора": Избор из дела редитеља Пеђе Синђелића

Игра о памћењу и умирању - видео драма према текстовима Луиса Буњуела; о његовом животу говоре и други,  мајка, сестра...

- Играју: Ферид Карајица, Жељка Цвијетан, Оља Бећковић, Миленко Заблаћански, Дубравко Јовановић, Зденко Колар, Александар Јовановић, Марта Глигоријевић, Михаило Јевтић

- Сценариста и редитељ Предраг Синђелић, сценограф Александра Глигоријевић, костимограф Ивана Королија, видео миксер Владимир Митровић, сниматељ звука Велибор Хајдуковић, дизајнер светла Милан Тврдишић, камермани Милоје Лазић, Милан Дрезгић, Слободан Јовановић, Иван Дапчевић; монтажер Радомир Тодоровић

- Произведено 1984. за серију Уметничко вече, Редакција програма из културе, уредник Зора Кораћ; репризирано 03.11.2006; 02.08.2011. у "Трезору"

Реч редитеља - видео и ТВ редитељ, дипломирао 1980 (Америцан Университy, Wасхингтон Д.Ц), магистрирао 1991 (Неw сцхоол фор социал ресеарцх, Н.Y). Иницијатор, аутор и реализатор разноврсних мулти-медијских пројеката и радионица, аутор и редитељ документарних, експерименталних и уметничких видео радова, редитељ многобројних ТВ емисија из области културе, уметности и образовања. На Телевизији Београд режира најпре у серији Петком у 22 (документарне, видеоартове, видеодраме, музичке спотове) и у више серија школског програма, затим следе серије ТВ фељтон, ТВ галерија, Деведесете, Метрополис, Видео књига. Учествовао је са својим радовима на најзначајнијим домаћим и међународним фестивалима у Монтреу, Љубљани, Неуму, Софији, Москви, Паризу, Милану... Предраг Синђелић, представља у Трезору два своја рада коју су, такође обишла светску видео-арт сцену.

- Учесници: Предраг Синђелић (у ТВБ од 1981), саговорник Бојана Андрић

- Снимано 15.09.2006, премијерно емитовано 03.11.2006, репризирано 02.08.2011; Редакција за историографију

Конац комедије - Једночинка Конац комедије је једини драмски текст Иве Андрића. Написан је између 1914. и 1918. Текст је открио Академик Предраг Палавестра и објавио у "Свескама" Задужбине 1985. Телевизијске варијације драме "Конац комедије" су ауторска остварења Миљенка Дерете, Предрага Синђелиће и Милана Пеце Николића. У оквиру изложбе "Уметност за телевизију" триптих Конац комедије приказан је у Музеју модерних уметности у Лос Анђелесу, Музеју модерних уметности у Њујорку, Стеделик музеју у Амстердаму, Тејд галерији у Лондону, Културном центру "Бобур" у Паризу, Дијамантској палати у и још 13 светских музеја модерне уметности. Конац комедије је у сталној поставци већине ових музеја и у Светској антологији телевизије 1968. до 1988. Варијација Андићеве једночинке у режији Предрага Синђелића траје девет и по минута.

- Улоге: Елизабета Ђоревска, Миљенко Блечић

- Сценограф Снежана Петровић, костимограф Ивана Королија, музика Гордан Појатић, магнетоскоп Небојша Томић, видео миксер Милета Маневић, сниматељ звука Велибор Хајдуковић, камермани Бранислав Кузмановић, Мариус Тоадер, Драган Матијевић; ТВ адаптација и режија Предраг Синђелић, уредник емисије Џевад Сабљаковић,

- Произведено 1986. за серију Уметничко вече, Редакција програма из културе, репризрано 03.11.2006; 02.08.2011. у "Трезору"

.