петак, 31. окт 2014, 22:18
Видик: Књижевност и истина
Платонов идеализам некада, одузео је песницима моћ представљања истине, а данас се чини да је једино са идеалистичког становишта могућа вера у статус и моћ књижевности.
Бити идеалиста у Платоново време, значило је одстранити књижевност из озбиљне расправе о истини и свету. Данас, свако поверење у моћ књижевности да каже истину о свету и утиче на промене које би из тога могле да проистекну, значи бити идеалиста.
Ново издање емисије Видик посвећујемо питању које једнако преиспитује и појам истине и улогу књижевности. У свету у којем влада "упитаност над сваким тотализујућим и хомогенизујућим системом" како је писала теоретичарка постмодернизма Линда Хачион, књижевности се све више, у теорији, приписује когнитивна, васпитна и критичка функција, док се у пракси, готово као у Платоново време, књижевност маргинализује. О стварној и потенцијалној моћи књижевности, о начину на који уметничка књижевност представља, критикује и преиспитује свет и истину, односу уметности и стварности, говоре писац Милета Продановић и филозоф Иван Миленковић.
Уреднице емисије су Јасмина Врбавац и Марија Ненезић.
Редитељ је Ненад Кркелић.
коментари