уторак, 04. нов 2014, 08:59
Енциклопедија за радознале: Кањон Темске и друге приче
Бегов мост на реци Темштици код села Станичења омиљено је излетиште Пироћанаца. Сматра се да потиче из римског доба, а како га је касније обновио неки турски бег, мосту је остао назив по њему. Мост допире до половине реке па изгледа незавршено. Стручњаци сматрају да је сачуван у целини, али је река променила ток и делимично га обишла. Бегов мост је проглашен спомеником културе.
Црква
у Ореовици
Цркву Успења Пресвете
Богородице у селу Ореовица саградио је
1821. године Стеван Марковић, трговац из
тог места.
Она
је данас најстарији сакрални објекат
у Жабарима и околини. Марковић је цркву
подигао на свом
имању недалеко од сеоског гробља, тако
да има доминантан положај на висоравни
изнад села. Стара ореовичка црква је
објекат народног градитељства.
Здање
Малог Ристе
Кућа породице Христић
представља најбоље очувани споменик
традиционалне архитектуре из средине XIX века у Пироту. Својом лепотом и градитељским
карактеристикама премашује границе
Србије и чини део културне баштине
Балкана. Припадала је угледном пиротском
трговцу Христи Јовановићу. По предању,
грађена је две године и довршена је 5.
априла 1848. године. О томе сведочи текст
урезан на спрату куће.
Оброк
Св. Петке
Без сумње, најстарија црква
у Понишављу
је Црква
Светог Николе, касније и данас Црква
Свете Петке, односно Свете Параскеве,
у Станичењу. Црква се налази на малој
заравни изван села.Реч је о изузетно
вредном објекту средњовековног
градитељства. Постоје две легенде о
промени имена цркве.
Прва је из 1398. године и говори о кнегињи
Милици,
која је те године заједно са Јефимијом
ишла код султана Бајазита да заступа
интересе свога сина Стефана. Том приликом
је издејствовала пренос моштију Свете
Петке из Видина у Београд. По легенди,
мошти су преноћиле у станичењској Цркви
Светог Николе. Легенду подржава древни
камени крст, запис или оброк, посвећен
Светој Петки, смештен на самом улазу у
храм.
Кањон
Темске
Ово је планинска река која
заслужује посебну пажњу. Извире испод
највишег врха Србије, Миџора. Протиче
кроз јединствене стене црвеног пешчара,
налик на кањон реке Колорадо. Највећа
је притока Нишаве и целим током је
насељена поточном пастрмком. Типична
је бујичава река, са разбацаним стенама
и бројним теснацима и слаповима. Поглед
на ову бистру реку, црвеног дна,
заиста је
прелеп.
И пастрмке су овде јарких боја.
Сниматељ:
Периша Ђинђић
Стручни сарадник: Милутин
Дедић
Аутор: Миодраг Зупанц
коментари