Трезор

Десанка Максимовић, серија Оставштина за будућност - "Десанка Максимовић песник и приповедач рођена је 16. маја 1898. у селу Рабровици крај Ваљева у породици учитеља Михаила Максимовића. Гимназију је завршила у Ваљеву а студије упоредне књижевности, општу историју и историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Радила је као професор гимназије у Обреновцу, Дубровнику и Београду. Првенствено је песник али пише такође и приповетке и романе. Спада међу наше најистакнутије и најчитаније писце. Лирика јој је интимна, топла, сензибилна, непосредна и музикална. Прве песме објавила је 1920. године у београдском књижевном часопису "Мисао". Омиљена је и као дечји писац. Преводилац је са словеначког, руског, франсуског и бугарског језика. Носилац је многих друштвених признања: Вукове награде, Змајеве награде, Октобарске награде града Крагујевца, Седмојулске и Награде Авноја. Од 1966. члан је САНУ" - овако започиње емисију сценариста и редитељ Света Павловић. Песникиња, кроз разговор са књижевником Бранком В. Радичевићем, износи своја сећања на родну Бранковину, предратни Београд и људе са којима се дружила.

- Учесници: Десанка Максимовић, Бранко В. Радичевић

- Уредник емисије Миливоје Бегенишић; сценарио и режија Света Павловић; сниматељ Миливоје Животић; сарадници: Мирјана Митић, Радивоје Вујић, Добрила Павловић, Радиша Вићентијевић, Влада Радуловић, Рихард Мерц, Миодраг Здравковић

- Произведено 1982, Редакција програма из културе, уредник Зора Кораћ, копродукција Дунав филм и ТВБ

Тражим помиловање - циклус песама за сопран и симфонијски оркестар. Емисија је снимљена у Галерији фресака у Београду, а музику на стихове из циклуса Десанке Максимовић компоновао је композитор, проф. Станојло Рајичић, академик. Десанка Максимовић постала је дописни члан САНУ 1959, а редован члан 1966, када је у приступној беседи прочитала три песме из збирке "Тражим помиловање".

- Писац Десанка Максимовић, композитор Станојло Рајичић, Симфонијски оркестар РТБ, сопран Ирина Арсикин, Балет Народног позоришта, кореограф Лидија Пилипенко

- Уредник Гоордана Ђурђевић, редитељ Славољуб Стефановић Раваси

- Произведено 1983, Редакција музичког програма, уредник Слободан Хабић

Понедељак, 20.10.2014. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Музички живот виолинисте Бранка Белобрка, нова емисија из серије "Док је света и века"

Бранкове златне струне, Музички живот Бранка Белобрка, двадесет друга емисија серије Док је света и века - Бранко Белобрк, виолиниста, рођен је 27. августа 1929. у месту Попинци код Руме. Иако је као дечак учио виолину код професора класичне музике, преокрет се десио када је упознао Властимира Павловића Царевца. Тада постаје најмлађи члан Народног оркестра Радио Београда који је предводио Царевац и окреће се народној музици. Своје знање преносио је и другим музичарима радећи као шеф оркестра у Културно-уметничком друштву "Мика Митровић". Упоредо корепетира са младим певачима међу којима су били Василија Радојчић и Драгољуб Лазаревић. После Царечеве смрти основао је свој оркестар који је често свирао за потребе Радио-телевизије Београд. Учествовао је у многобројним музичким емисијама као што су: Силуете, Сабор народне музике, Код златног коња, Од срца срцу. Бранко Белобрк добитник је многих награда и признања, а један је од оснивача  фестивала "Царевчеви дани" који се већ 20 година одржава у Великом Градишту. У емисији се могу чути кола: "Девојачко коло", "Драгутиново коло", "Бојерка", "Жикино коло", као и песме "Смедерево граде од старина" (пева Нада Мамула), "Каранфиле цвеће моје" (пева Василија Радојчић), "Тамна ноћи тамна ли си" (пева Сена Ордагић) и "Мој зумбуле" (пева Предраг Цуне Гојковић).

- Учесници: Бранко Белобрк, саговорник Сандра Милошевић

- Сценариста и водитељ Сандра Милошевић, сниматељ Андреј Оштрбенк, асистент сниматеља Бојан Даниловић, сниматељ звука Слободан Мишић, расветљивач Раде Веселиновић, сниматељ сарадник Милена Јекић Шотра, организатор Гордана Грдановић, монтажер-реализатор Бранислава Петровић, уредник Бојана Андрић

- Снимано 03.04. и 02.07.2014, премијерно емитовано 29.09.2014; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић