Трезор

Од Вајферта до Бипа - Панчевачки индустријалац Игњат Вајферт гради прву парну пивару на данашњем "Мостару" 1872, а   следеће године производња почиње под именом ''Прва српска парна пивара Ђорђа Вајферта''. После рата Вајферт највећим делом користи ратну одштету да обнови, додатно модернизује и трансформише пивару у акционарско друштво под називом. Пивара је у међуратном периоду могла да произведе годишње и до 180.000 хл пива. Од 1947. године до 13. јануара 1963. године пивара наставља рад као јавно предузеће под именом  ''7. јули''.

Београдска индустрија пива, БИП, званично започиње рад јануара 1963. године. У састав БИП-а тада улазе Индустрија пива "7. јул" (Вајфертова пивара), ''Пивара Београд'' (Бајлонијева пивара) и предузећа ''Безалко''. Основна делатност удруженог колектива била је производња пива, слада, сирупа, леда и безалкохолних пића. Удруживање означава и почетак знатних улагања у изградњу, реконструкцију и модернизацију погона, који је до тада био на нивоу из периода пре Другог светског рата. Историчар БИП-а Ненад Лукић казивао је, екипи "Трезора", ову историју данашњег БИП-а у лепо очуваној Вајфертовој кући у оквиру БИП-а, а затим нас је са пензионером БИП-а, Васом Васићем, повео путем којим ће ићи посетиоци у Данима европског филма. Најдуже смо се задржали испред ватрогасног возила из времена Вајферта и у варионици пива, а највише се причало о златном периоду БИП-а из доба кад је директор био Томислав Шешлија, од 1964. до 1978. Ненад Лукић магистрирао је историју на Филозофском факултету у Београду, објављује књиге и публикације као аутор и коаутор, а у БИП-у је од 1990, као историчар у документацији БИП-а од 2011. Васо Васић у БИП-у је од 1963. до пензије и прошао је све фазе рада у свим погонима пиваре, а најдуже, 18 година провео је варионици у подруму. Пиварску школу завшио је уз рад и постао ВКВ пивар. Чика Васа памти све реконструкције и све промене на објектима, као и разне генерације машина у погонима.

- Учесници: историчар документације у БИП-у Ненад Лукић, ВКВ пивар Васо Васић, саговорник Бојана Андрић

- Сниматељ Андреј Оштрнбек, сниматељ звука Слободан Мишић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, координатор Бојана Баланџић, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић

- Снимано 08.08.2013, премијерно емитовано 20.09.2013, Редакција за историографију

Активно наслеђе Космоса - Предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом "Космос" д.о.о. Београд основано је 1961. године као предузеће од посебног друштвеног значаја. Предузеће запошљава 84 радника, од чега су 43 особе са инвалидитетом.  Овде се производе књиге, монографије, каталоге, визит карте, летке, постере, плакате, те разна амбалажа за производе као што су футроле за дипломе, албуми за слике итд. Прошле године, током дана европске баштине посетиоци су могли да виде машине за офсет и типо штампу из половине прошлог века, али и најсавременије за дигиталну штампу и упознају сва занимања из области графичке штампе. Екипа "Трезора" снимала је у "Космосу" све оно што је било отворено за јавност последње недеље септембра прошле године. На улазу нас је дочекао плакат "Космос - кућа која оставља добар отисак"...

- Учесници: Емин Голубовић, директор "Космоса"; Јелица Петровић, саветник за интеграцију ОСИ и преводилац на знаковни језик; Златко Хаџић, техничар припреме; Милош Томић, типо-машиниста; саговорник Бојана Андрић

- Сниматељ Андреј Оштрнбек, асистент Милан Ресавац, сниматељ звука Слободан Мишић,  расветљивач Миле Илић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, монтажер Нада Додиг Зилџић, аутор Бојана Андрић

- Снимано 08.08.2013, премијерно емитовано 17.09.2013, Редакција за историографију
 
Уторак, 23.09.2014. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Уводна реч редитеља мјузикла "Стари Београд" из 1981. и трећа епизода те серије

Реч редитеља - уводна реч Слободана Радовића, дата за "Трезор" 14. октобра 2004. године.
Београд некад и сад - Из најаве: "Јануарска емисија домаћег шоу програма јесте музичка комедија Београд некад и сад прављена по текстовима Јована Стерије Поповића, Бранислава Нушића, Матије Бећковића и Радослава Павловића која је имала своју позоришну премијеру у Позоришту на Теразијама у Београду пре неколико година. Сада је овај мјузикл припремљен за мали екран, у режији Слободана Радовића. Основна фабула грађена је на класичном заплету ситуација, а говори о сукобу генерација у разним временским раздобљима." ("7 ТВ дана", 08.01.1982.)

- Учествују: Нада Касапић, Властимир Стојиљковић, Јелисавета Саблић, Марко Николић, Мирјана Карановић, Раде Марјановић, Даница Максимовић, Горан Букелић, Татјана Бошковић, чланови балета Позоришта на Теразијама и Народног  позоришта, вокална група "Аска", Ревијски оркестар РТБ, диригент Војислав Симић

- Избор текстова Слободан Стојановић; ТВ адаптација и куплети Драган Алексић; музика Војкан Борисављевић, сценограф Дагмар Стојановић, костимограф Емилија Ковачевић, костиме израдила Зорица Јовановић, шминкер Зорица Прерадовић, Даринка Тарић, кореограф Миљенко Штамбук, асистент кореографа Габријела Драгичевић, продуцент Ненад Романо, организатор Зоран Миловановић, техничко вођство инж. Никола Ђурић, музику снимио Раде Ерцеговац, сниматељ звука Душан Станчевић, микроман Михаило Џабић, слика Јован Шпановић, Радомир Живановић, мајстор светла Ружица Тубић, магнетоскоп и електронска монтажа Стојан Илић,  миксер слике Милета Маневић, главни камерман Милан Павловић, камермани Љубомир Шашић, Раде Ковачевић, Мирослав Милановић; секретар реализатор Ружа Мирковић, асистент режије Слободан Марковић, редитељ Слободан Радовић, уредник Драган Алексић

- Премијерно емитовано 08.01.1982, Редакција забавног програма, уредник Миодраг Маринковић; репризирано 19.11.2004; 04.08.2014. у "Трезору"

Уторак, 23.09.2014. на РТС Дигитал

Избор из ранијих "Трезора": По жељи младог архитекте Јуришевића, приказујемо емисију о арх. Ранку Радовићу и још једну емисију из серије "Антологија куће"

Расковник 167 - У мају 2010. гост у Студију XI био је архитекта Зоран Јуришевић, коме је Трезор испунио жељу. Још као дечак, гледајући емисију Чик погоди архитекта у којој је арх. Ранко Радовић био гост, Зоран се заинтересовао за овај позив. Тако је касније уписао и завршио Архитектонски факултет у Новом Саду, а да задовољство буде веће архитекта Радовић био му је професор.

- Учесници: арх. Зоран Јуришевић, саговорник Бојана Андрић

- Техн.вођство Дејан Беловуковић, сниматељи звука Зоран Петковић, Никола Ћирковић; расветљивач Вјекослав Чулар, дизајнер светла Добривоје Марковић, камермани Мики Воркапић, Зоран Поповић; сценограф Петар Ђиновић, организатор Гордана Грдановић, редитељ Драган Ковачевић, монтажер Милорад Ћитић

- Снимано 28.05.2010, премијерно емитовано 24.06.2010, Редакција за историографију

Чик погоди: архитекта - Архитекта Ранко Радовић разговара и објашњава групи деце основне појмове о архитектури на њима разумљив начин. Разговор води у дечјем вртићу "Маја" у Новом Београду, на градилишту и на отвореном простору. У емисији има неколико кратких хумористичких досетки.

- Учесници: Ранко Радовић, деца из дечјег вртића "Маја", Нови Београд

- Сценаристи Александар Ђаја, Бранко Лукић, Милосав Мартиновић; писац сонгова Душан Радовић, композитори браћа Вранешевић, Чипо- Јованка Сивац; сценограф Јасна Драговић, сниматељ звука Душан Анђелковић, сниматељ Никола Ђурашковић, монтажер Марија Милојевић, редитељ Мика Милошевић, уредник Бисерка Пејовић

- Произведено 1983, Редакција школског програма, уредник Чедомир Мирковић; репризирано 24.06.2010. у "Трезору"

Лењинградска правда браће Веснини - из циклуса Антологија кућа. Проф. Ранко Радовић представља дело браће Веснини, водеће снаге руске архитектуре 20-их година XX века. Архитектура XX века имала је бројне покрете, сви су они доприносили богатсву разноликости и истраживачким елементима на свим фронтовима Европе и целог света, али вероватно је најпоетичнији покрет у целом XX веку био руски конструктивизам. Овај покрет је 1917. године, на крилима руске револуције која је много обећавала а мало остварила, имао свој узлет у Русији. Прекинут је нагло административном одлуком, када је стаљинистичка олигархија 1933, закључила да модерни архитектонски језик не одговара социјализму - соцреализам је истиснуо руске конструктивисте. Изразити представници су три брата Леонид, Александар и Виктор Веснини заљубљеници у архитектуру и ликовну уметност иначе познати као "братски стваралачки колектив".

- Учесник: проф. др Ранко Радовић, архитекта

- Сценариста проф. др Ранко Радовић, сценограф Снежана Поповић, тех. вођство Веселин Зрнић, сниматељ звука Милан Анђелковић, видео миксер Драган Самац; камермани Десимир Мојовић, Никола Капетановић, Снежана Поповић; реализатор Марија Влаховић, монтажер Далибор Кркобабић, редитељ Слободан Симојловић, уредник емисије Љиљана Страхињић

- Премијерно емитовано 08.08.2003, репризно 15.05.2009, Редакција школског програма, уредник Младен Мијановић; репризирано 24.06.2010. у "Трезору".