Трезор

Хенри Мур из "Трезора" - Поводом изложбе "Хенри Мур - графичар" (од 11. септембра до 31. октобра 2014. у Народном музеју у Београду и од 7. до 30. новембра у Музеју Војводине) Трезор приређује за емитовање краће и дуже архивске записе и интервјуе из продукције Телевизије Београд са једним од највећих скулптора 20. века, Хенри Муром (1898-1986). Марта 1955, док је трајала његова изложба скулптура, слика и цртежа у Павиљону "Цвијета Зузорић", затим у Загребу, боравио је Мур у Југославији и посетио тада Београд, Загреб, Љубљану, Дубровник, али како телевизија још није постојала у нас, ти записи не постоје у нашем архиву. Но, постоји сећање на те изложбе и сусрет са Хенри Муром о чему говоре историчар уметности и сликар Миодраг Б. Протић и вајари Милош Сарић и Душан Џамоња. Овај разговор и још два разговора са самим Муром обавио је сликар, новинар и писац Драгош Калајић за серије "Студио 3" и "Огледало 20. века".

У првом који је из 1977, Хенри Мур говори о својој заинтересованости за Стоунхенџ и утиску који је на њега оставио као "задивљујућа и моћна људска творевина од камена". У другом интервјуу из 1978, на Калајићево питање "Који је прави начин за тумачење ваших скулптура? Да ли је он трагичан или оптимистичан?" - Хенри Мур одговара: " Кад уметник не би веровао да је живот вредан живљења, онда не би ни стварао. У извесном смислу, уметницима можда и не треба религија, она формална, која се може сматрати традиционалном. Сврха уметничког живота мислим да треба да буде да уметници своја чула користе како би величали живот и све лепоте света... поезија, музика, вајарство, сликарство људима помажу да уживају у лепој страни живљења, а не само у оној практичној и да искусе нешто више од пуког труда да зараде за живот и насушну кору хлеба. Уметност је начин да се у животу открије нешто више и да се у том ужива. По томе се разликујемо од животиња." Још једном 1978, поводом 80. рођендана са Муром разговара новинарка Љупка Лазић за емисију "У крупном плану".

- Ову емисију приредили су уредник истраживач Весна Дошен, преводилац Катарина Михаиловић, графичка обрада Снежана Врањковић, монтажер Зорица Благојев, уредник Бојана Андрић

- Произведено 2014 (на основу записа из 1977 и 1978), Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Свет уметности  212-05-80 - једна од две емисије серије Свет уметности. Колаж најразноврснијих личности и догађаја из уметности говори о Рембранту, египатској уметности, позоришту из Лењинграда, моди, Жоржу Мелијесу, Шагалу, тракијској уметности, школи високе моде, Хенри Муру, обнављању старе Варшаве, модерној архитектури... Из критике: "Након цигло годину дана поново се пред малим гледаоцима појавила емисија Свијет уметности. Ова одиста добро урађена културна ТВ хроника својим кратким али добро погођеним коментарима отворила је још једну страницу у размишљањима о правом ТВ новинарству. Гледаоци су одиста на телевизичан начин - сликом и ријечју - имали прилике да виде мноштво тога што се збило последњих мјесеци на пољима културе: од хиперпродукције умјетничких дјела, појаве бувљих пијаца, великог "пута" Рамзеса II преко свијета, да виде и чују највећег вајара стољећа Хенри Мура, 90-годишњег Марка Шагала за кога је Пикасо рекао да "када он слика не зна се да ли спава или је будан; у његовој глави мора да постоји неки анђео" итд. Одиста, једна од ријетких емисија која је за своју основну тезу узела крилатицу да "умјетност не познаје границе". И што је најзначајније, ту тезу је обилато успјела и да умјетнички поткријепи." (М. Трипковић, "Побједа" 30.07.1977.) "Десило се нешто несвакидашње: Телевизија Београд показала је шта се догађа, и шта се догађало, у свету, са пуно кратких инсерата. Све је повезано у колаж са јединственим текстом, местимично духовитим, а иначе информативним и језгровитим" ("ТВ Новости" 05.08.1977)

- Учесници: Жан Пол Лакроа карикатуриста, Хенри Мур вајар, Георги Постоногов уметнички руководилац лењинградског позоришта "Максим Горки", Андре Мелијес

- Текст, избор и реализација Петар Недељковић; спикер Дина Чолић; монтажер Миланка Нановић

- Премијерно емитовано 28.07.1977, Редакција програма из културе, уредник Зора Кораћ

"Трезор" четвртком на РТС Сателит

Ова епизода серије "Време телевизије" посвећена је великим драмским и хуморитисчким серијама

Игране серије, 29. епизода. - У периоду између 1977. и 1980. године опадање обима продукције најизразитије је у програмима играних серија. Ипак, Телевизија Београд, уз изузетне напоре, попуњава термине играних серија, често преузимајући и неизвршене обавезе других југословенских ТВ станица у продукцији емисија тога жанра или прибегавајући копродукцијама са тим станицама. Репрезентативна је серија Више од игре, до данас међу најбољим серијама ТВ Београд. Приказана је и серија Повратак отписаних са тематиком из народноослободилачке борбе. Савремену тематику обрађује хумористичка серија Позориште у кући, започета у претходном периоду и серија Врућ ветар. И најзад, Приповедање Радоја Домановића успешно је оживела дело великог српског сатиричара. Телевизија Нови Сад такође ће се окушати у производњи хумористичких серија. Њен првенац је серија Униформе. У копродукцији ТВ Београд и ТВ Нови Сад почињу припреме за снимање серије Светозар Марковић, која ће бити емитована 1981. године.

- Учесници: уредник Милован Витезовић; редитељи Здравко Шотра, Александар Ђорђевић, Дејан Ћорковић, Зоран Шарић; сценаристи Слободан Стојановић, Драган Марковић; сниматељ Драгољуб Манчић

- Сценариста др Мирослав Савићевић, водитељ Мића Орловић, редитељ Никола Лоренцин

- Премијерно емитовано 12.11.1998, Редакција за историографију, уредник др Мирослав Савићевић Савићевић и Редакција документарног програма, уредник Божидар Николић; репризирано 17.03.2003. у "Трезору".