Енциклопедија за радознале

Момчилов град

Момчилов град је утврђење крај Нишаве у данашњем Пироту. По предању се приписује војводи Момчилу. Подигнут је за владавине кнеза Лазара. Османлије су успеле да га заузму, али га је 1386. године повратио војвода Димитрије, што је био један од повода за Косовску битку 1389. године. Налазио се на простору српско-османлијских сукоба током прве половине XV века, тако да је повремено био у поседу српских деспота Стефана и Ђурђа, након чега је трајно прикључен Отоманској империји. Утврђење је било у војној употреби све до прве половине XX века.

Тешњар

У Ваљеву, на десној обали Колубаре, сачувана је јединствена градска целина из 19. века, која скромном архитектуром илуструје економске прилике времена у коме је настала. Окосницу данашњег језгра чини двадесетак кућа грађених у бондручној конструкцији у првој половини 19. века, сачуваних у готово неизмењеном облику. У приземним зградама до улице су занатске радње и трговине, а у задњем делу се становало. Уличне зграде заједно са залеђем и двориштима чине јединствену, изузетну целину у Србији.

Хаџи Рувим у Боговађи

Најзначајнији историјски објекат на територији општине Лајковац је манастир Боговађа, споменик културе од великог значаја. Вероватно је подигнут почетком XV века. Пред крај 1803. године у манастиру је одржан састанак кнезова и виђенијих људи тадашње Србије, на којем је одлучено да се подигне буна против отоманске власти. Скуп је одржан у манастирском конаку на предлог Хаџи Рувима, архимандрита манастира Боговађа. Хаџи Рувим се сматра не само најобразованијом већ и најутицајнијом личношћу у предвечерје Првог српског устанка. Совјет је у конаку манастира Боговађа заседао од септембра 1805. године до ослобођења Смедерева (новембра исте године), укупно око два месеца.

Рестаурација Феликс Ромулијане

Царска палата Феликс Ромулијана (Felix Romuliana) код Зајечара део је касноантичког комплекса Гамзиград, који је изграђен између 297. и 311. године наше ере према замисли императора Гаја Валерија Галерија Максимилијана. Гамзиград, односно Феликс Ромулијана, откривен је крајем 19. века, а педесетих година 20. века почела су интензивна истраживања тог локалитета. Источна капија царске палате Ромулијана, која је 2007. године уписана на Листу светске природне и културне баштине Унеска, представља јединствен пример традиционалне римске архитектуре из периода друге тетрархије.

Сниматељ: Периша Ђинђић
Стручни сарадник: Милутин Дедић
Аутор: Миодраг Зупанц