In memoriam: Други век, Бора Тодоровић - заувек глумац

Иако је волео да каже да су му позориште и телевизија примарни и да на филму нема довољно добрих улога, Бора Тодоровић је у седмој уметности био успешан више од пет деценија. Дебитовао је 1956. код Бојана Ступице у филму "У мрежи", затим је наредне године играо у "Малом човеку" Жике Чукулића да би после осмогодишње паузе заиграо код Јоце Живановића у филму "Горки део реке" и код Миће Поповића у "Роју" и "Делијама". Ипак, прву велику филмску улогу имао је у ратној драми "Кораци кроз магле" 1967. Жоржа Скригина.

И онда још једна осмогодишња пауза коју Бора Тодоровић проводи испред ТВ камера. Играо је у том славном периоду Телевизије Београд у двадесетак ТВ филмова и у десет ТВ серија од којих су многе у аналима телевизије. Одиграо је тада нечије две или три каријере у темпу који само моћ врхунског талента могла да издржи.

И отела би га телевизија заувек да се нису појавили прашки ђаци. Најпре га Паскаљевић узима за "Чувара плаже у зимском периоду", а потом следе улоге у "Националној класи", "Ко то тамо пева", "Посебном третману"... Нису то биле велике роле, али се памте и у том утискивању у опште памћење је апсолутно Борино мајсторство.

Убрзо је уследио Тодоровићев раскошни филмски серијал Алекс Росињол у "Мистер Монтенегру", Ђенка у "Маратонцима", Пик у "Балкан експресу", улоге у Балканском шпијуну", "Дому за вешање", "Андерграунду", и коначно у "Професионалцу" и "Светом Георгију". Где је Душан Ковачевић ту је најчешће и Бора Тодоровић коме је и Гордан Михић подарио дивне филмске и ТВ улоге.

Па кад се подвуче црта он је био неодољиви сналажљивац, лик са безброј живота, преварант и лаки лузер, увек на ивици среће и туге, никад потпуно у њима, глумац који вас истинама и лажима, а никад не знате шта је у питању, уверава у све што жели. У све што му је задатак. Против њега једноставно - нема одбране. Пре две године објавио је да престаје да се бави глумом али смо се надали да ће се предомислити.

У емисији "Други век" Бора Тодоровић са скромношћу и поносом говори о својој филмској каријери, посебно о односу према редитељима, према сценаријима, а нарочито о осећају за меру и тренутак које глумац увек мора да има.

Уредник и аутор је Небојша Поповић, сниматељ Васко Васовић, а монтажер Мирјана Митровић.