четвртак, 26. јун 2014, 15:40

Штампарство и издаваштво у ратној престоници 1914-1915.

После предаје одговора на ултиматум аустроугарске владе 25. јула 1914. српска влада је очекивала да ће Београд бити бомбардован. Стога је издато наређење да се двор, влада и трезор Народне банке евакуишу у Ниш.

Заједно са владом и Народном скупштином у Ниш прелазе редакције и редакције београдских листова и часописа који ће у Нишу излазити у току 1914. и до окупације Ниша, у јесен 1915. године. Ратни Прес биро објављивао је у овом периоду своја издања у Државној штампарији Краљевине Србије у Нишу.

Целокупна штампа која је током тог ратног периода излазила у Нишу, одиграла је значајну политичку и културну улогу, пружајући велику подршку у борби за одбрану отаџбине.

У периоду од јула 1914. до октобра 1915. године, град Ниш је од 25 хиљада становника нарастао на сточетрдесет и седам хиљада. Утолико више задивљује податак да је и поред десетине хиљада избеглица из других делова Србије, ратних операција, епидемије тифуса и других невоља које доноси рат и избеглиштво, у овом граду излазило двадесетак листова.

У зору 6. октобра 1915. почела је жестока немачко-аустријска офанзива против Србије. Шестог новембра у Ниш су ушле бугарске окупационе снаге и одмах успоставиле терор. Био је то и крај крај штампарско-издавачке делатности на српском језику. Тек касније, после албанске голготе, 1916. године, тамо далеко, на Крфу, српско штампарство и издаваштво поново почиње свој живот.

Емисија о српском штампарству и издаваштву у "ратној престоници" реализована је уз помоћ Војног архива Србије, Војне штампарије Београд, Народног музеја у Нишу, Библиотеке "Стеван Сремац" у Нишу и појединаца-стручњака у овој области.

Аутор емисије је Милица Бајић Ђого, сниматељи Драган Живић и Милан Станић, монтажа Љубомир Плављанић, режија Лела Јанић.

број коментара 0 Пошаљи коментар