среда, 25. јун 2014, 11:20
Архив Србије 115 година - култура памћења
"Међу историчарима постоји сагласност да документ није историја, али без докумената нема историје. У архивима је све сложено по временима, по епохама, по годинама и данима, али арxиви у својој суштини имају ванвременску димензију" - др Мирослав Перишић, директор Архива Србије.
Закон о Државној архиви Краљевине Србије, како је првобитно био назив Архива Србије, донет је 2. децембра по старом, односно 14. децембра по новом календару 1898. године. На овај датум се обележава Дан архива у Србији. Од оснивања документи су сакупљани на разне начине, путем откупа или поклонима. Један део је нестао у вихору ратова. Архив Србије данас чува око тринаест хиљада дужних метара докумената разврстаних у преко седам стотина фондова и збирки.
"У архивским просторијама, међу орманима и полицама пуним тих често потцењиваних хартија, врши се стална служба истини, нашој људској релативној истини која се тешко уочава и осветљава, а лако замрачује и губи" - писао је Иво Андрић.
У згради Архива Србије у бројним документима живе окупљени на једном месту Стефан Дечански, патријарх Арсеније Чарнојевић, Карађорђе, Милош Обреновић, кнез Михаило, Вук и Доситеј, Никола Пашић, краљ Александар Карађорђевић, Милутин Миланковић, Бранислав Нушић и друге истакнуте личности државног, научног и културног круга у Србији.
О почецима и значају, о пројектима и другим садржајима Архива Србије сазнаћете више у емисији „Архив Србије 115 година - култура памћења", која је реализована у знаку јубилеја (1898-2013) у оквиру Редакције за науку и образовање.
Стручни консултанти из Архива Србије: др Мирослав Перишић и Јелица Рељић.
Уредник и сценариста Ивана Ковачевић, редитељ Драган М. Ћирјанић.
коментари