Трезор

Емисије о Дому Јеврема Грујића, једна снимљена у образовном програму 1989, и друга коју је почетком 2014. снимио "Трезор", показују скривено благо Србије, ко смо некад били и зашто је важно да знамо своје порекло, породично и национално

Куће знаменитих људи, први део - из серије Некад и сад.  Прилог приказује Дом државника и политичара Јеврема Грујића у Светогорској улици 17, саграђен 1896. године по пројекту познатог београдског архитекте Милана Капетановића. Кућа је обликована у маниру академизма и неоренесансе 19. века и спада у најбоља остварења у стамбеној архитектури овог аутора, са јединственом осликаном фасадом што представља редак пример у београдској архитектури. Збирка уметничких предмета у Дому Јеврема Грујића садржи преко 400 дела из области ликовне уметности (радови Арсенија Петровића, Стевана Тодоровића, Ђорђа Крстића, Уроша Предића, Паје Јовановића, Влаха Буковца, Ивана Табаковића, Зоре Петровић и других), дела примењене уметности, оригиналне примерке стилског намештаја из перода од 16. до 19. века, старо и ретко оружје и опрему (оружје из Првог српског устанка, лични предмети Хајдук Вељка, пушка Танаска Рајића из 1807. год.) и богат архивско-историјски материал. Сваки предмет има своје порекло и своју причу коју потомци преносе млађим генерацијама. Госпођа Наумовић, из једиствене колекције својих предака, издваја и породичну икону Светог Јована, пореклом из Русије из 18. века, која је са породицом прошла Албанију и након рата безбедно се вратила кући. У Првом светском рату из саме фамилије Грујић страдало је 27 чланова, а Други светски рат и потоњи Сремски фронт, такође су стајали жртава породице Грујић, Наумовић, Шећеровић...

Учесници: историчар уметности Гордана Гордић, архитекта у пензији Милена Наумовић, преводилац Лазар Шећеровић

Сниматељи Ђуро Ивановић, Мића Поповић; сниматељ звука Јасна Богојевић; асистент звука Љуба Јовановић; монтажер Невенка Храњец; редитељ Радослав Московлић; уредник Бранко Миловановић

Произведено 1989, Редакција општеобразовног програма, уредник Радмила Мијатовић; репризирано 18.04.2014. у "Трезору"

 

Потомци Јеврема Грујића - Следећи предмете које смо затекли на "операционим столовима" Централног института за конзервацију стижемо директно до власника ових драгоцености, сада обновљеног сјаја. Нашли смо се испред Дома Јеврема Грујића у Светогорској улици, са историчарком уметности Горданом Гордић, која се дуги низ година бави архитектонским наслеђем Београда. Кроз звуке градске вреве од ње сазнајемо детаље о изградњи куће, о архитектури и специфичном осликавању фасаде, о генерацијама њених станара и пријатеља породице, о богатој друштвеној историји која се одвијала у овој кући и наравно о изузетним предметима који се у њој кући. Од Светогорске, кроз центар града, стижемо у Дом војске Србије где је у току изложба "Скривено благо Дома Јеврема Грујића". У лепо осмишљеном простору, који треба да дочара посетиоцима топлу кућну атмосферу, постављени су одабрани предмети из породичне колекције, који су прошли сложен процес рестаурирације и конзервације. Ову изложбу је за месец дана видело преко 28.000 посетилаца. Причу завршавамо у самој кући Јеврема Грујића, по повратку експоната са изложбе, где од потомака слушамо свеже утиске са изложбе, о плановима, неким потешкоћама на које наилазе, али и лепим сарадњама које остварују. У разговору са њима сазнајемо и понеке мање помињане детаље из богате историје ове куће и породице.

Трезор захваљује на техничкој помоћи и Студију Зептер.

Учесници: историчар уметности Гордана Гордић, коаутор изложбе Ивана Весковић, потомци Лазар Шећеровић, Александар Цонић, Бранислава Цонић

Реализација: сниматељи Андреј Ошрбенк, Зоран Синђелић; асистент Иван Васиљевић, сниматељ звука Иван Рогановић, расветљивач Раде Веселиновић, сарадник-сниматељ Милена Јекић Шотра,  уредници истраживачи Весна Дошен, Маријана Чутурило, Милена Јекић Шотра; организатор  Гордана Грдановић, графичка обрада Милена Марковић, Мићун Дринчић; монтажери Зорица Благојев, Стојан Илић; аутор Бојана Андрић.

Снимано 27.02. и 27.03.2014, премијерно емитовано 18.04.2014; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

 

број коментара 0 Пошаљи коментар