Политичке идеје у Срба

„Право је политичко и карактеролошко чудо не којом брзином политичари у Србији заборављају изборна обећања која се тичу подизања животног стандарда", пише Јован Скерлић, „већ што народ то сматра нормалном појавом, па се много и не буни. Корупција политичара врши се њиховим именовањем у управне одборе великих предузећа и банака, постављањем за саветнике. То је легализовано мито, појава која је најстрашнија у нашем политичком животу." Искрени Европљанин, Балканац, Југословен и Србин, спајајући те наизглед неспојиве идеје, као српски политички просветитељ сматра да „у Србији где је 1.500 школа, а 25.000 кафана, демократски режим не може живети без јаке и радне просвете". Стални напади полуобразоване српске интелигенције учинили су да Скерлић, три године пред смрт у суровој балканској арени у којој се успех не прашта, огорчено устврди: „Завист, злоба, суревњивост, инат, разметљивост, охолост, то су очевидне особине нашег националног карактера. Сујета није нигде тако доминантна као код нас. Болесни индивидуализам је разорни елемент целог нашег живота, основна сметња нашем целокупном напретку"...

Аутор проф. др Драган Симеуновић.