Траг у простору: Чаролија стакла

Мали број супстанци које користимо у свакодневном животу може да се, по значају и употребљивости, упореди са стаклом.

Толико је обично и толико јефтино да смо склони да изгубимо из вида његове јединствене особине. Развијену производњу стакла имали су Феничани, Асирци и Палестинци. Центар производње стакла дуго је био Рим, одакле се ова вештина ширила по римским провинцијама. Од стакла су израђивани украсни предмети и накит, посуде за козметику, а у домаћинствима стакло је заменило посуђе од керамике и метала. Падом Римског царства центар производње стакла постаје Византија, а у 12. веку Сирија.

Падом Сирије под турску власт у 14. веку водећу улогу у производњи стакла преузима Европа, нарочито Француска и Енглеска. Од петнаетог до седамнаестог века у Венецији се производи стакло високе уметничке вредности - украсно, бојено и сликано стакло за прозоре. Модерна историја стакла започиње 1851. године када је енглески архитекта Joseph Paxton, за светску изложбу у Лондону, пројектовао стаклени павиљон под именом "Criytal Palace". Наша свакодневица и живот без стакла данас би био незамислив. Али, шта кажу они који се стаклом баве.

Аутор и уредник: Милица Барјактаревић

Сниматељ: Божидар Лоос

Монтежер: Ана Савић

број коментара 2 Пошаљи коментар
(понедељак, 24. мар 2014, 13:46) - Petronije STAKLODUVAČ [нерегистровани]

izuzetno

Trebalo je više vremena za ovu temu i više kompetentnih ljudi kojih još ima u SRBIJI.
Za sada odlično osmišljeno i urađeno.

bravo

(недеља, 23. мар 2014, 13:34) - anonymous [нерегистровани]

Divna emisija

ali zasto nije pomenuta galerija "StaArt" koju je krajem 80tih ili pocetkom devedesetih bila otvorena u "Staklencu" na Trgu Republike gde je vecina eksponata bila iz Fabrike stakla-Paracin a koje je dizajnirao Aleksandar Portnoj. Sve je bilo divno, imala sam para za dve stvari a sad mi je zao sto nisam vise kupila.