недеља, 09. мар 2014, 12:55
Траг у простору: Приче из "Трећег Београда"
"Још понегде у Београду постоје тарабе, а уз тарабе расте коров јаког, опорог мириса. Гугутка гуче на грани дивље крушке, а залутали пољски миш бежи или од страха или од глади. Све то још постоји негде у некој улици без имена и кући без броја. Закачило се као чичак за ногавицу велеграда и путује временима и просторима којима не припада".
Написао је давне хиљадудеветстоседамдесет и неке Душко Радовић. Кажу да је још 1859. године Кнез Милош издао строгу наредбу контролисаног коришћења шума на Авали како би спречио даље уништавање. Ипак првим званично заштићеним природним добром у Београду сматрају се четири примерка хималајског бора из 1949. године.
Бањичка шума, Обреновачки забран, Звездарска шума, Ботаничка башта „Јевремовац", Академски и Пионирски парк, Арборетум шумарског факултета и Миљаковачка шума већ уживају заштиту Града као просторне целине.
Велико и Мало ратно острво, планине Космај и Авала представљају пределе изузетних одлика. И то није све. Читав простор, који се угнездио између леве обале Дунава и Тамиша многи популарно зову "Трећи Београд". Некада се овде налазила велика површина под влажним стаништима. Данас су ту дивље орхидеје, орлови белорепани, колоније дивљих чапљи и још много тога што готово и не примећујемо у ужурбаној свакодневици велеграда.
Аутор и уредник: Милица Барјактаревић
Сниматељ: Драган Лапчевић
Монтажер: Ана Савић
коментари