Крчединска ада са својим коњима међу прастарим врбама, ретким и заштићеним биљним и животињским врстама, представља својеврсну „Нојеву барку" савременог доба...

Нажалост има и оних који ту лепоту не виде и доводе до негативних промена на ади. Шумарске организације имају жељу да повећају површине под плантажама евро-америчке тополе, смањују старе пашњаке и секу столетне врбе. Ограђују аду и пашњаке жицама и уништавају природна станишта птица. Подизањем плантажа хибридних топола негативни ефекти се одражавају и на популације аутохтоних биљних врста, риба, водоземаца и птица.

Права је срећа да је на основу стручне студије Покрајинског завода за заштиту природе простор Крчединске аде постао део заштићеног природног добра Специјалног резервата природе „Ковиљско петроварадинског рита" 2011. године и да је увршћен на Међународну листу мочварних влажних подручја 2012. године, Рамсарско подручје.

Након пуне три године снимања на Крчединској ади на Дунаву, аутор документарно-природњачких филмова Оливер Фојкар из Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду, завршио је нови филм "Коњи Крчединске аде". То је прича о јединственом месту на целом току Дунава где стално борави око 200 коња. Фојкаров филм приказују живот коња током сва четири годишња доба.

Продуцент филма је Академско друштво за проучавање и заштиту природе Нови Сад, а копродуцент: Покрајински завод за заштиту природе. Суфинансијери филма су Влада Аутономне Покрајине Војводине, Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине и Амбасада Краљевине Холандије у Београду.

Камера и режија: Оливер Фојкар

Монтажа: Саша Медоварски, музика: Ерик Арон.