уторак, 18. феб 2014, 20:45
Други век: Алехандро Ходоровски
Поводом изложбе стрип цртежа Зорана Јањетова у Француском институту у Београду гостовао је Алехандро Ходоровски који је писао сценарије не само за стрипове Зорана Јањетова "Технопапе" и "Огрегод" већ је сарађивао и са Хуаном Хименезом и чувеним Мебијусом. Али стрип је најмлађа уметност којом се бави овај апсолутно чудесни уметник.
Почео је као песник у Чилеу, наставио као надреалиста у Француској на многим пољима уметности, затим је у Мексику почео филмску каријеру да би се заувек вратио у Француску. Бавио се пантомимом, позориштем, примењеним уметностима, психотеарпијом, религијама, књижевношћу, зен филозофијом, музиком, езотеријом... У свему је био тоталан и мултидисциплиниаран идући за идејама које су подлегале рационалном до одређених граница знања. А његов простор су надзнање и алхемија.
У емисији "Други век" Ходоровски говори о свом филмском опусу који није велики - свега седам играних филмова од којих чак четири имају статус култних остварења. Такви су, на пример, дебитантски филм "Фандо и Лис" или чувени "Ел Топо" који му је отворио сва врата филма и установио термин "поноћни филм". "Света планина" се донедавно сваки дан приказивала у Музеју модерне уметности у Њујорку, а "Света крв" се убраја у најзначајније хороре осамдесетих година прошлог века. Ходоровски објашњава зашто је у филм ушао тек са непуних 40 година, како је надреализам утицао на његов лични и уметнички развој и зашто не воли да га пореде са Далијем, Буњуелом и Фелинијем... Коментаришући "Свету планину" објаснио је и свој однос према религији који је веома важан за његов опус, а при помињању филма "Крадљивац дуге" није скривао бес због понашања филмских звезда према којима је показао искрени презир.
Алехандро Ходоровски има 82 године. И даље великом снагом производи уметност и нада се да ће, напокон, после више од четири деценије од премијере, снимити наставак свог култног вестерна "Ел Топо". Прошле године Ходоровски је у канском програму „15 дана аутора" представио најновији филм „Игра стварности". У истом програму, Американац Френк Павич је документарац „Дина од Ходоровског„ посветио Ходоровском и његовој започетој и никад до краја оствареној екранизацији Хербертовог романа „Дина". Такође, овом култном уметнику, дански редитељ Николас Виндиг Рефн посветио је свој контраверзни филм „Само Бог прашта" који је приказан у такмичарском програму Кана 2013.
Уредник и аутор емисије је Небојша Поповић, монтажери су Мирјана Митровић и Милан Радичевић, сниматељ Никола Новаковић, преводиоци Јасна Стојковић и Маријана Комљеновић.
коментари