Енциклопедија за радознале

Манастир у Витовници

Манастир је подигао српски краљ Милутин за време своје владавине од 1282. до 1321. године. Налази се код села Мелнице, од Петровца на Млави удаљен је 10км. Име манастира се први пут помиње 1537. године. Крајем 18. века дозидана је припрата. Основа манастира је крстообразна, а сама црква састоји се из два дела. 1865. године уместо старих фресака урађене су нове.

Септимије Север

У центру Беле Паланке, налази се јединствен римски споменик у нашој земљи. Истражујући остатке римског града Ремизијане, археолози су га пронашли на локацији стара пијаца у Белој Паланци. Посвећен је римском императору Септимију Северу, у камену је уклесан текст који објашњава: У Ремезијани управник провинције Квинт Аниције Фауст (Q. Anicius Faustus)) диже споменик посвећен Септимију Северу и његовом сину Каракали Јулији Домни, 202. године.

Већи број историчара и археолога се бавио питањем повода за подизање овог споменика. К. Пач је изнео претпоставку да је у Ремизијани држан Сабор (консилиум) горњомезијских градова и да су том приликом указане почасти цару и царици.

Видлич

Видлич је планина у Србији и Бугарској, источно од Пирота између токова Нишаве и Височице, притоке Темштице (Темске). Највиши врхови су Басарски камен 1377 м, Велика стена 1329 м, Големи врх 1371 м, Смиловски камен 1348 м. Иако виши од Златибора, шумовитији од Голије, лако доступан као Авала, на неким местима стрм и изазован као Мосор или Румија, богат лековитим биљем бар као Ртањ и Озрен заједно, о Видличу се мало зна и пише. Некада бројна сточарска села су опустела. Видлич ретко посећују чак и планинари.

Беле воде

Истраживањима на археолошким локалитетема Беловоде и Белолице недалеко од Петровца на Млави доказано је да је Винчанска култура од самог свог почетка средином петог миленијума пре наше ере познавала обраду метала, што знатно помера временске границе настанка бронзаног доба.

Сниматељ: Периша Ђинђић

Стручни сарадник: Милутин Дедић

Аутор: Миодраг Зупанц