Политичке идеје у Срба

Филолог, историчар, државник и дипломата Стојан Новаковић почео је са службом у Министарству финансија, а наставио као професор у гимназији. Потом је у два маха био библиотекар, па три пута министар просвете, министар спољних послова, министар унутрашњих дела, председник владе, посланик у Цариграду, Паризу и Петрограду, и најзад министар председник.

Као виспрени уставотворац, просветни реформатор и дипломата, са сопственом визијом спољне политике, он је ударио мноштво печата у новијој политичкој историји Срба. По Новаковићу једини излаз из балканског сталног ратног кошмара била је „или деоба или савез". Уз то, деобу спорних територија видео је као плод не рата већ „праведне расправе целокупног балканског питања", а савез као федерацију до тада једних на друге устремљених балканских држава. Желео је да створи инструмент баланса између осионог краља, који је тежио државним ударима, и осиљених политичких партија и њихових вођа, који су уместо плурализма спроводили пуки вишепартизам. Тиме се потврдила омиљена Новаковићева узречица да нигде као у политици не долази до изражаја исправност изреке „ко год шта чини, себи чини"...

Аутор проф. др Драган Симеуновић.