Политичке идеје у Срба

Светоандрејска скупштина 1858. године за једног од перовођа изабрала је Владимира Јовановића, лучоношу либералне идологије у Срба, који је тврдио да је „човек по правилу израз средине у којој је. У средини између анђела и ђавола, између ума и страсти, савести и грешне склоности не може срце његово умирити се вечним миром". У делу „За слободу и народ" 1868. године он пише: "Спасење друштва састоји се у овим простим речима: утврђена влада правде, то је закон. Политика као наука излаже опште законе уређења, управе и усавршавања људског друштва, а политика као вештина тражи, посматра и оцењује услове за остварење општих закона које као наука излаже". Свестрано образован, зналац више језика, правдао је своје дипломатске мисије: „Код Срба није обичај да неко одистински влада људима, само треба да их представља као први међу једнакима.

У међународном братству и толеранцији (трпељивости), као истинским условима свтског мира, морају се наћи и најпоузданији основи за будућност Србије, као и сваке друге државе"...

Аутор: проф. др Драган Симеуновић