Политичке идеје у Срба

На Видовдан 1847. године, Јеврем Грујић, отац грађанског парламентаризма у Србији, ствара „Дружину младежи српске".

У њеном гласилу "Невен слога", у чланку "Обзор држасве" пише: "За унутрашње ослобођење мора се народу нашем представити шта је он као народ један, каква права треба да има; шта је влада, зашто и од кога, и које су границе њене: казати му управо шта једном народу у држави значи живети и позвати га да и он тако живи. Слободан је онај народ који је свестан својих права и који се за њих изборио".

Чланак је испод руке кружио Србијом, па ће Скерлић назвати Грујића "духовним вођом целог поколења". Што је сметало властима код Грујића, импоновало је опозиционим првацима. И славни Гарашанин учиниће га политичким саборцем. Објашњавао је сваки члан Закона о Народној скупштини: "Разумите браћо, пројект гласи не да предлажете, него да поставите закон. А када народ може поставити Књаза, ваљда може поставити и закон". Слога народа о којој је сањао као дечак догађала се пред његовим очима и увелико његовом вољом. „Не желим да будем први, већ користан народу", написао је Јеврем Грујић.

Аутор: проф. др Драган Симеуновић