Старо српско писано наслеђе

Зборник српских житија је дело хиландарског монаха Марка из седамдесетих година 14. века. До пред Други светски рат налазио се у старој Народној библиотеци на Косанчићевом венцу. Ово је једини рукопис који је избегао кобну судбину Библиотеке и огромног рукописног фонда 6. априла 1941. године.

У Зборнику се налази препис Доментијановог Житија Светог Симеона, Савиног Хиландарског типика, Теодосијевог Житија Светог Саве и Похвале Светом Симеону и Светом Сави.

Како је књига из Хиландара доспела у Народну библиотеку у Београду? На који начин је спасена и где се чувала до краја Другог светског рата? Како су методом атрибуције у Археографском одељењу НБС наши историчари књижевности и археографи успели да идентификују велики број књига српских средњовековних писара? На који начин је Зборник повезивао људе и време, монаха Марка из 14. века, Саву Хиландарца из 19. века, Љубу Стојановића и историчара Владимира Ћоровића из 20. века као и многе наше научнике, истраживаче и љубитеље старина? У играно-документарној емисији Зборник српских житија, у оквиру серијала Старо српско писано наслеђе, учествују историчари књижевности др Ирена Шпадијер, др Љиљана Јухас Георгиевска, др Томислав Јовановић, историчар уметности др Даница Поповић и глумац Раде Миљанић.

Уредник емисије и сценариста Ивана Ковачевић, редитељ Драган Марковић.