Енциклопедија за радознале

Камени споменици у Породину

Неколико километара од Жабара, на великој ливади изнад села Породин, смештено је тајанствено и готово неистражено средњовековно гробље са монументалним плочама које су украшене архаичним симболима. Стручњаци сматрају да најстарији споменици потичу из XIV века.

Темска

Петнаестак километара северозападно од Пирота налази се село Темска, друго по величини у пиротском крају. Смештено је у подножју Старе планине, окружено са више брегова и брежуљака, док је са јужне стране равна и обрадива површина Големо поље. У околини Темске постоје трагови насеља из римског доба, као и средњовековна тврђава и Манастир Светог Ђорђа из XIV века, у народу познатији као Темачки манастир. Село се састоји од више махала са изузетно старим кућама. Назив је добило по средњовековном граду који је ту постојао.

Бранковина

Недалеко од Ваљева, крај пута за Шабац, смештена је Бранковина, јединствена просторна, културна и историјска целина. Само насеље се убраја међу најстарија у ваљевском краја. У српску историју улази током XVIII века, војевањем кнеза Алексе Ненадовића у аустро-турском рату. После његовог погубљења, 1804. године, војском у овом крају командовао је војвода Јаков Ненадовић, а дипломатију устаника водио је Прота Матеја. Они и сви Ненадовићи, до књижевника и путописца Чика Љубе, почивају уз бранковинску цркву. У другом делу сеновите порте је хумка Десанке Максимовић, која је овде срицала прва слова.

Бела Паланка

Бела Паланка је подигнута на темељима античке Ремезијане, једног од најстаријих места на Балкану. Према чувеном историчару Константину Јиречеку, насеље су основали Келти око 280. г. п. н. е., али има хипотеза да су то урадили пре њих Трибали 292. г., па чак и 335. г. Келтолози сматрају да је име добила по келтском племену Ремима (Ремои, Реми), а траколози оснивање града приписује трачком етносу, а име града изводе од трачког личног имена Ремесис, Ромесис. У самом граду има више атрактивних археолошких споменика.

Сниматељ: Периша Ђинђић

Стручни сарадник: Милутин Дедић

Аутор: Миодраг Зупанц