Схватила је да су многима данас осим црквених списа потребна практична знања за свакодневни живот, укључујући и она о здравом животу, узгајању башта без хемије, сакупљању биља и плодова из природе, до помало екстремног учења како преживети и живети у природи.

Ипак, кад се има у виду да је, за монахињу Атанасију, човек у хармонији са собом једино кад је у хармонији са природом, и да га истовремено мучи чежња за природом, али и да упорно истрајава и остаје у непријатељском односу спрам ње, јасно је зашто односу према природи посвећује посебну пажњу, задржавајући помало романтичарски занос. До пре 100-150 година, по монахињи Атанасији, ове књиге не би ни биле потребне, јер су та знања тада била доступна свима.

Себе као приређивача и аутора назива „радозналим читаоцем", који је правио књиге управо зато да би могао изнова да их чита са истим интересовањем.

У емисији „Поуке из Божије баште" мати Атанасија, осим о свом ауторском и издавачком делу, говори и о властитом трагању за смислом, о односу према себи и другима, о свом одласку из града и прилагођавању сеоском животу манастира, уласку компјутера у манастирски живот.

Аутор и уредник емисије: Александра Божовић

Сниматељи: Сима Димитрић и Периша Ђинђић

Монтажер: Милан Радичевић