Траг у простору: Записи са Мојсињске горе

Период за који се везује највећи развој овог краја и подизање цркава и манастира је период после Маричке битке, 1371. године, када је српска војска на челу са Урошем Мрњавчевићем поражена и повлачи се у дубину српске територије. Међу онима који су се повлачили било је пуно калуђера који су у Србију кнеза Лазара донели особени тип монаштва, у коме је живот био посвећен преданој молитви и строгом посту. Тако су земље Вука Бранковића и кнеза Лазара постајале најпре прибежишта, а касније и пребивалишта многих учених људи и монаха.

Постоји и легенда о седам монаха синаита, чији је оснивач био Горије Синаит, који су избегли са свете горе Синајске, пред надирањем ислама и повукли се на Хиландар, а одатле прешли у српске земље. Са собом су доносили своју културу и стил градње. Мада, су вероватно због поштовања према домаћинима тиме само надопуњавали традиционални Моравски стил. Било како било "света гора" Мојсињска, иако мала, живела је свој духовно богат живот, у непосредној близини престонице и утврђеног града у Сталаћу, између трговачких путева и Морава. Сав тај комплекс бујао је неких 50 година до косовског боја, када су наступила лоша времена. Након пада Сталаћа 1413. године, дефинитивно је разорена духовна и световна култура која је до тих времена, на овом простору, живела пуним животом. У једном запису из далеке 1875. године налазимо да је у Мојсињској гори од великог броја цркава још тада нестао сваки траг. Данас нико тачно не зна колико манастира, цркава и црквишта крије "света гора" Мојсињска.

Аутор и уредник: Милица Барјактаревић

Сниматељ: Гојко Деспотовић

Тонски сниматељ: Александар Арнаутовић

Организатор: Снежана Јокић