Наука у селу: Чекајући тамјанику

Пловећи Дунавом искрцали су се у једном рибарском селу где су уз чувену рибљу чорбу пробали вино и знали су да су на правом месту. Неготинска крајна смештена између планина Црни врх и Дели Јован а омеђена рекама Тимок и Дунав била је тада највеће виноградарско подручје у Србији. Французи су кажу купили вино али и донели своју винову лозу која се одлично примила на песку уз обале Дунава.

Да ли је легенда или не ова прича и данас траје а неколико француских породица има винограде и винарије у селима неготинске крајне.

Али наша прича почиње са потенцијалом овог краја који се није огледао само у вину. У овом граду 1868. године основана је и прва пољопривредна школа. Иако је неготинска крајна због климе и близине Дунава погодно подручје за пољопривреду сваке врсте, данас већ четврта генерација живи у иностранству и тако издржава своју родбину у Неготину.

Аутохтона сорта грожђа црна тамјаника по којој је неготинска крајна била позната скоро да је нестала а данас се за њен повратак боре стручњаци Пољопривредне стручне и саветодавне службе у Неготину али и братство манастира Буково у чијим виноградима се тамјаника гајила и у 19. веку.

Водимо вас и у село Рогљево познато по пимницама где се вековима производи чувено неготинско вино.

Уредник серије: Алексндра Шарковић

Монтажа: Милан Радичевић