Рајка Боројевић, књижевница и оснивач Драгачевске задруге жена (Пјешивац, 21. 05. 1913 - Београд, 06. 06. 1973)

"Чудним сплетом ратних околности у село Доњи Дубац је 1941. године из Херцеговине дошла Рајка Боројевић, по рођењу Шотра, и до 1943. године провела најтеже ратне године у кући Спасоја Тадића спасавши се сигурне смрти. Једно време с њом је био и њен брат Бранко Шотра, сликар. Скривајући се од фашиста у Доњем Дубцу осликао је фреске на зидовима куће у којој су живели. Данас је та кућа музеј, и под заштитом је државе. Иако су по завршетку Другог светског рата породице Шотра и Боројевић отишле у Београд. Када је 1951. године Рајка са породицом дошла да обиђе драге пријатеље, пробудиле су се старе емоције и покренуле обећање које је дала себи још у току рата да ово село никада неће напустити. Од тада, па до краја свог живота Рајка Боројевић је долазила у Доњи Дубац и остваривала свој завет. Име Рајке Боројевић повезано је с "Драгачевском задругом жена" јер је она њен идејни творац и оснивач, а нераздвојни уз Задругу увек су били ткање и домаћа радиност..." (Из текста Весна Бижић-Омчикус)

Драгачево моје село равно - из серије Очеви и деца. Емисија говори о женама села Доњи Дубац код Гуче, оснивању Драгачевске задруге жена, о породици Тадић и њиховој деци. Жене својим ручним радовима почињу да значајно увећавају кућни буџет, па се временом мења и однос њихових породица и долази до прерасподеле послова, где мужеви и деца преузимају део традиционално женских обавеза.

** Учествују: Миљко Тадић, Брана Боројевић

** Сценариста Недељко Јешић, сниматељ Милан Худина, музички сарадник Влада Радуловић, секретар режије Милка Зорић, сниматељ звука Ђорђе Ђуровић, монтажер Олга Момић, редитељ Раде Млађеновић, уредник серије Недељко Јешић

** Премијерно емитовано 14.12.1976, Редакција општеобразовног програма, уредник Ђоко Стојичић; репризирано 30.04.2007. и 23.09.2012 у "Трезору"

Драгачево - Из наших крајева.  Брдско планинска област у западној Србији, смештена на обронцима планина Овчара, Јелице, Голупца, Крстаца и Чемерна и у сливовима река Белице, Моравице и Толишнице. Простире се по благо заталасном терену обраслом шумама и воћњацима. Иако просторно мало, Драгачево је живописно, богато природним лепотама и траговима из ближе и даље историје. Срце и душа Драгачева је Гуча. Позната по свом традиционалном Драгачевском сабору најбољих трубача Србије који се одржава сваке године крајем августа. То је празник трубе и Драгачева. Овај крај је познат по производњи кромпира, малина, Драгачевској задрузи жена "Рајка Боројевић", споменицима крајпуташима, самоуких сликара и вајара (Никола Стојић, Вера Миловановић, Предраг Радовановић, Адам Ковановић, Богосав Живковић...), крај који је дао четири народна хероја Богдана Капелана, Ледомира Васовића, Душана Јечменића и Бранислава Обрадовића, крај у коме су упркос надирању новог сачувана природа и њене лепоте.

** Учествује Никола Стојић

** Сценарио Богосав Марјановић; стручни сарадници др Живадин Степановић, Никола Стојић; текст чита Добрица Милићевић; филмски сниматељ Миле Лукић; расвета Раде Веселиновић; сниматељ звука Драган Селаковић; редитељ Адам Митић; уредник Љубиша Богићевић

** Премијерно емитовано 14.12.1981, Редакција школског програма програма из културе, уредник Чедомир Мирковић