Ликовна колонија РТС

Форма Јелене Кршић је издужена, одаје утисак цртежа у три димензије, до ње вајарка није стигла свесно, али мисли да јој је основ у етрурској скулптури. Лаких покрета у простору бронзане фигуре делују крхко, заводљиво и еротично, али када се загледате запажате на њиховој површини низ апстрактних рељефа који делима дају снагу и модеран тон.

У емисији Снажно и нежно вајарка открива да се бави тешким, мајсторским, мушким  послом који захтева спој менталног и физичког рада. То је и скупа авантура, материјали за рад а највише  бронза, много коштају, а такође и стваралачки процес. Уметници  су израчунали да се за новац уложен у изложбе скулптура, после којих дела обично остају у атељеу, може купити стан.

Јелена Кршић увек присуствује радовима у ливници, сарађује са мајсторима. Интервенише на лицу места, жели да сачува сваки природан вар који јој се допадне. ТВ екипи говори шта се  тамо догађа, од припреме модела у воску за сушару, до ливења, цизелирања, патинирања. Процесе објашњава на лицу места. За сниматеља Александра Луковића било је веома напорно да то забележи камером, најтеже када се поред ужарене пећи истопљена бронза улива у припремљен калуп.

Са посебном захвалношћу и нежношћу уметница се сећа свог професора Николе - Коке Јанковића који је студенте учио да је најважније имати осећај за хармонију, за ритам, за лепо. Он јој је казао шта је то суштина стваралаштва речима "ти не вајаш само фигуру, ти вајаш крвоток" и то је запамтила. Зато Јелена Кршић покушава да у материјалу моделује нагомилане емоције, разочарења, радости, наде.

Занимљиво је да своје издужене фигуре повремено и боји, али интервенције јарком црвеном или плавом имају једино ликовну, а никако симболичну функцију. Јелена Кршић се бавила и уметничком фотографијом, а сада јој апарат служи да провери себе и уочи евентуалне грешке или квалитет рада.

Аутор емисије: Нађа Ивањи Шваб, редитељ Нада Вучковић