Наука у селу

Када је шездесетих година 19 века филоксера напала и скоро уништила француске винограде чувени светски винари кренули су у потрагу за местом које би спасило њихову винову лозу. Пловећи Дунавом искрцали су се у једном рибарском селу где су уз чувену рибљу чорбу пробали вино и знали су да су на правом месту. Неготинска крајина смештена између планина Црни врх и Дели Јован а омеђена рекама Тимок и Дунав, била је тада највеће виноградарско подручје у Србији. Французи су кажу купили вино, али и донели своју винову лозу која се одлично примила на песку уз обале Дунава.

Да ли је легенда или не, ова прича и данас траје, а неколико француских породица има винограде и винарије у селима неготинске крајине.

Али наша прича почиње са потенцијалом овог краја који се није огледао само у вину. У овом граду 1868. године основана је и прва пољопривредна школа. Иако је неготинска крајина због климе и близине Дунава погодно подручје за пољопривреду сваке врсте, данас већ четврта генерација генерација живи у иностранству и тако издржава своју родбину у Неготину.

Аутохтона сорта грожђа црна тамјаника по којој је неготинска крајина била позната скоро да је нестала, а данас се за њен повратак боре стручњаци Пољопривредне стручне и саветодавне службе у Неготину, али и братство манастира Буково у чијим виноградима се тамјаника гајила и у 19 веку.

Водимо вас и у село Рогљево познато по пивницама где се вековима производи чувено неготинско вино.

Уредник серије: Алексндра Шарковић

Сниматељ: Периша Ђинђић

Монтажа: Милан Радичевић